Bila je dečak u duši, pa osvojila svet i ušla u legende: Životna priča legendarne Latine koja je pokorila Brodvej

Kao i svaka prava legenda, svaka umetnica koja je neumorno gradila svoje ime, i život Čite Rivijere je bio isprepletan neverovatnim pričama.

 

Ova legendarna plesačica je ostavila je za sobom nasleđe koje ne samo da inspiriše, već zasluženo ima svoje mesto u istoriji. Tokom karijere bila je nominovana za nagradu Toni čak deset puta, što je čini jednom od najnagrađivanijih glumica u istoriji Brodveja.

 

Osvojila je dve nagrade Toni, kao i Specijalnu nagradu za životno delo 2018. godine. Bila je i dobitnica Predsedničke medalje slobode, najvišeg civilnog priznanja u Sjedinjenim Državama.

2002. godine, sa 69 godina, postala je prva Latina kojoj je ukazana čast u čuvenom Kenedi centru.

 

Pre nego što je preminula 2024. godine, u 91. godini, ostavila nam je svoje memoare jednostavnog naslova "Čita“, knjigu koja otkriva ženu velike dubine, duha i neiscrpne energije. Napisala ju je zajedno sa novinarom i dramaturgom Patrikom Pačekom, poznatim hroničarem pozorišnog sveta.

 

–  Bila sam dečak u duši, penjala sam se na drveće, vozila bicikl bez ruku, skakala sa fotelje na sto, pa na drugu stolicu –  ispričala je Čita u jednom razgovoru. Kad je jednom prilikom razbila sto u dnevnoj sobi, majka je umesto kazne upisala na balet u prestižnu školu Džouns-Hejvud.

Pisanje memoara dugo je odlagala.

 

– Oduvek sam razmišljala da ih napišem, ali nikad nisam bila tip koji gleda unazad… sve do sada –  rekla je. Posle decenija pod svetlima reflektora, poželela je da svoju priču prenese novim generacijama:

 

–  Ne mogu biti srećnija što mogu da podelim svoje iskustvo sa onima koji dolaze.

 

Od nestašne devojčice do darovite balerine, od plesnih večeri u njujorškom Paladijumu do slavnih brodvejskih pozornica, njen put bio je prava škola umetnosti i hrabrosti.

 

– Nikad ne znaš koliko možeš dok ne probaš –  govorila je Rivera.

Rođena je 1933. godine u Vašingtonu, kao Dolores Končita Figeroa del Rivero Montesuko Florentina Karnemakaral del Fuente, ime gotovo jednako veličanstveno kao i njena sudbina. Otac, Pedro Hulio Figeroa del Rivero, bio je portorikanski klarinetista i saksofonista u mornaričkom orkestru SAD. Majka, Ketrin Anderson, poreklom Škotlanđanka i Irkinja, sama je odgajila njihovo petoro dece nakon muževljeve smrti.

 

Sudbina joj se često igrala karte. Tri uloge koje su joj na Brodveju donele status ikone, Anita u "Priči sa zapadne strane", Rouzi u "Zbogom, ptico" i Velma Keli u "Čikagu". Zanimljivo je da nikada nije igrala na filmu.

Na velikom platnu te likove su tumačile Rita Moreno, Dženet Li i Ketrin Zita-Džons, ali Čita nije gajila ni trunku zavisti. Znala je da su te uloge već njene, tamo gde je najvažnije, na sceni. Kada je film "Čikago" stigao u bioskope, navijala je za Zita-Džonsovu:

 

– Savršen izbor – rekla je sa osmehom. Takva je bila Čita, dostojanstvena, sigurna u sebe i vanvremenska.

 

–  Mnogo predstava u kojima sam igrala ne postoji na filmu, ali postoji u sećanju onih koji su ih gledali. I ništa ne može da zameni to –  govorila je.

 

Život ju je testirao 1986. godine, kada je doživela tešku saobraćajnu nesreću u Njujorku i ozbiljno povredila nogu dok je igrala u mjuziklu "Džerijeve devojke". Lekari su morali da joj ugrade metalne šipke i rekli da nikada više neće plesati.

–  Kao u filmovima –  prisećala se za Variety 2005. godine. –  Rekli su da neću plesati – a evo me, ko zna koliko predstava kasnije.

 

Uskoro je stigla nova šansa: u mjuziklu "Poljubac žene pauka", tumačila je lik Aurore, tajanstvene i očaravajuće "Žene pauka". Uloga je postala jedna od njenih najhvaljenijih, glamurozna, mračna i moćna. Kroz taj lik, Rivera je pronašla dublje razumevanje života i smrti, sposobnost da se oprosti i prepozna lepotu i u najkrhkijim trenucima.

 

U memoarima piše da je u sebi oduvek imala dve strane:

 

– Uvek sam mislila da bi svako trebalo da ima dva života, jedan da ga isproba, drugi da zna šta dolazi.

Postoje dve Čite: Čita, svetlost, osmeh, toplina – i Dolores, senka ispod reflektora, ona koja pita: V Šta je to što zaista želiš?

–  Čita je: ‘Zdravo, kako ste, divno je biti ovde.’ Dolores je: ‘Šta hoćeš?’ Ona je tamnija strana. Verujem da je baš ona zaslužna za moju karijeru. Ona je snaga. Ona je hrabrost.

 

Zajedno su činile nepobedivu celinu, Čita, zvezda koju je svet obožavao, i Dolores, unutrašnja sila koja ju je gurala napred.

 

Čita Rivera nas podseća šta znači prava moć. Bila je pokret, merilo umetničke veličine i uzor generacijama Latina koje sanjaju više, rade više i sijaju jače.

Preminula je 30. januara 2024. u Njujorku, svega nekoliko dana nakon što je proslavila 91. rođendan. U jednom intervjuu 2023. godine za CBS Mornings, rekla je:

 

–  Ako se ponovo rodim, želim da se vratim kao plesačica. To će biti moj drugi život.

 

Čita Rivera iza sebe je ostavila ćerku, glumicu i plesačicu Lisu Mordente, koju je dobila u braku sa koreografom Tonijem Mordenteom.

 

Bonus video:

Lepše polovine najbogatijih ljudi na svetu