Odveo ju je od kuće dok je bila dete, oblikovao ju je po svojim željama i učio da ćuti i ne postavlja pitanja, a godinama nakon njegove smrti, supruga Pabla Eskobara kaže da joj život u danima njegove najveće moći nije bio lep.
O životu ozloglašenog narko bosa Pabla Eskobara čitali smo i gledali mnogo, a u senci svih priča o usponu i padu jedne od najkontroverznijih ličnosti 20. veka bila je njegova supruga Marija VIktorija Henao.
Ona je imala svega 12 godina kad su se upoznali, a tek 15 kada su sklopili brak. Iako je bio stariji od nje jedanaest godina i bio odrastao muškarac, uprkos velikom protivljenju njene porodice, oni su se venčali.
Marijinim roditeljima je smetalo to što je stariji , iz kakve porodice dolazi i što je problematičan, a ona je pobegla od kuće i udala se za Eskobara 1976. godine.
– Upoznala sam Pabla kad sam imala 12, a on 23 godine – napisala je ona u svojim memoarima "Gospođa Eskobar: Moj život s Pablom". – On je bio prva i jedina ljubav mog života. Udala sam se za njega u crkvi, a verovala sam da se bračni zaveti moraju poštovati.
Mafijaš se ponašao kao klasičan predator prema Mariji, tada još uvek devojčici. Pevao joj je serenade i donosio poklone, između ostalog i jedan žuti bicikl.
– Činio je da se osećam kao princeza, a ja sam bila ubeđena da je on moj princ – rekla je Marija.
Iako je, pričala je, bila zaljubljena, još uvek je bila samo dete, pa je i ona sama priznala da je ponekad sve delovalo jezivo. Tako ju je, budući da je bila samo dete, prvi poljubac "paralisao od straha".
– Nisam bila spremna. Nisam imala kapacitet da razumem šta su značili intiman i intenzivan kontakt – napisala je.
Zatrudnela je sa 14 godina, a bila je premlada da razume šta joj se dogodilo. Eskobar ju je odmah odveo na jednu ilegalnu kliniku da abortira.
– Osetila sam snažan bol, ali nisam ništa mogla da kažem bilo kome – sećala se Marija. – Samo sam se molila Bogu da uskoro sve bude gotovo.
Iako je doživela traumu, ona je pristala da se uda za Eskobara već sledeće godine.
– To je bila noć nezaboravne ljubavi koja ostaje istetovirana u mojoj koži kao jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu – opisala je ona prvo bračno veče. – Želela sam da vreme stane, da uživamo zauvek u toj bliskosti.
U vreme kada je počeo njihov brak, Pablo Eskobar odavno nije bio samo sitan, lokalni kriminalac. Uveliko je gradio svoju narko imperiju, a deset godina kasnije je upravo on bio čovek koji stoji iza 80 procenata ukupnog kokaina koji završava na teritoriji Amerike i kralj ozloglašenog Medeljinskog kartela.
Kako je u svojim memoarima objasnila Marija, ona je stajala uz njega ne mešajući se u poslove svog muža. Tako u prvim godinama uopšte nije bila svesna otkud dolaze velike količine novca koje završavaju u njihovoj kući, a uglavnom je ćutala i okretala glavu.
– On je odgajan u kulturi muških šovinista, u kojoj su žene učene da prate svoje muževe bez pogovora. Ja sam odrastala tako što me je Pablo oblikovao da budem njegova supruga i majka njegove dece, da ne postavljam pitanja i ne preispitujem njegove odluke, da okrećem glavu – istakla je.
Vremenom je osećala sve veću nelagodu zbog pitanja o poreklu Eskobarovog novca, a potom su opčele i njegove afere. Narko bos je imao u njihovoj vili "momački stan" u koji su dolazile ljubavnice, a Marija je u knjizi priznala da joj je to nanosilo bol i da je bila svesna svega.
– Sećam se da sam plakala čitave noći dok sam čekala zoru – pisala je Marija.
Kako su godine prolazile, njen muž je sve češće bio u bekstvu, glava mu je bila u torbi, a cela porodica je bila ugrožena. U jednom trenutku, Marija i njihova deca Manuela i Huan morali su da nose povez preko očiju kad bi išli da posete Pabla. Dok je on išao iz jedne "sigurne kuće" u drugu, Mariji je 1993. rekao ona s decom mora da pređe u kuću pod zaštitom vlade.
– Plakala sam i plakala. To je bilo nešto najteže što sam morala da uradim, da ostavim ljubav svog života dok ga je jurio ceo svet – prisećala se Eskobarova žena.
Nekoliko meseci kasnije, mafijaša je kolumbijska policija ubila u Medeljinu. Svet se radovao zbog konačnog kraja ozgloglašenog narko bosa, a Marija se s decom našla u novim problemima. Mozambik i Nemačka su odbili njen zahtev za azil, pa je porodica otišla u Argentinu, gde je živela pod lažnim imenima.
Marija se tamo predstavljala kao Viktorija Henao Valjehos i Marija Isabel Santos Kabaljero, a 1999. sa sinom Huanom Pablom je uhapšena zbog sumnji o pranju novca. Kasnije je tvrdila da je u pritvoru provela mesece samo zato što je Kolumbijka i da se njena porodica iskorišćava.
– Žele da iskoriste duh Pabla Eskobara samo da bi dokazali da se Argentina bori s trgovinom drogom – rekla je tada.
Po izlasku na slobodu, trudila se da se kloni javnosti, ali je proteklih godina češće pričala o svom životu sa Eskobarom. Kaže da oseća "ogromnu tugu i sram zbog bola koji je njen muž izazvao", ne samo njihovoj porodici već celoj Kolumbiji, a 2018. dala je intervju u kom se izvinila što je ćutala godinama.
– Tražim oproštaj za ono što sam radila u mladosti – rekla je za W Radio.
Kako je objasnila, ona nije imala nikakve veze sa zločinima njenog muža i zapravo nije uživala u danima njegove najveće moći koliko se veruje.
– Nisam imala toliko lep život.
BONUS VIDEO
FBI postavio zamku kriminalcima