Od egzotične plesačice do najopasnijeg špijuna – imala je moć da prevari svakog muškarca: Životna priča čuvene Mata Hari

Margareta Gertruda Žele poznatija kao Mata Hari, ostala je upamćena kao fascinantna i tragična figura, koja je vešto balansirala između sveta umetnosti i politike, zabavljajući i intrigirajući ljude širom Evrope.

 

Rođena 7. avgusta 1876. u Holandiji, Margareta je od detinjstva pokazivala sklonost ka umetnosti i zavodljivosti.

 

Privlačna i sa specifičnom lepotom, brzo je naučila kako da iskoristi svoj izgled i šarm, a život ju je vodio kroz niz uzbudljivih i turbulentnih događaja, sve dok nije postala jedna od najpoznatijih špijunki svih vremena.

 

Odrasla je u imućnoj porodici i sa svojom crnom kosom odmalena se izdvajala od ostatka okruženja.

 

Pohađala je učiteljsku školu, iz koje je izbačena kada joj je bilo 16 i to zbog navodne afere sa tadašnjim direktorom.

 

Margareta se sa samo 18 godina udala za holandskog oficira Rudolfa Mekleoda, tako što se javila na njegov oglas u kom je pisalo da traži ženu "prijatne spoljašnjosti".

 

Zajedno su se preselili u Indoneziju.

 

Iako je ovo putovanje isprva izgledalo kao ostvarenje sna, brak se ubrzo pretvorio u noćnu moru. Suočena s brojnim poteškoćama, uključujući gubitak sina, Margareta je 1902. donela odluku da ostavi muža i sreću potraži na drugom mestu.

 

Po povratku u Evropu, Margareta je počela da gradi identitet umetnice i plesačice, preuzimajući egzotično ime Mata Hari, što na malajskom jeziku znači "oko dana" ili jednostavno "sunce".

 

Njen ples bio je prožet istočnjačkim motivima i egzotičnim kostimima, čime je brzo privukla pažnju pariške elite. Ljudi su je doživljavali kao mističnu i erotičnu figuru, što je vešto koristila za svoju slavu.

 

Tokom plesa, često bi zavodljivo otkrivala delove tela, čime je pomerala granice onog vremena i postajala ikona slobodnog duha.

 

– I bez špijunaže, Mata Hari bi bila upamćena zbog toga što je radila u prestonicama Evrope početkom veka – rekao je jednom prilikom kustos lokalnog muzeja u Leuvardenu Hans Grenveg.

 

Kako je istakao, ona je "manje-više izmislila striptiz kao formu plesa".

 

Iako je karijeru započela kao plesačica, vremenom se našla u središtu političkih igara.

 

Uloga špijunke odvela ju je u tragičnu smrt

 

Kada je izbio Prvi svetski rat, Mata Hari je kao zvezda u usponu i žena s kontaktima u različitim krugovima, postala savršena kandidatkinja za špijunažu.

 

Navodno je radila kao dvostruki agent za Francusku i Nemačku, a njena uloga u ratu i dalje je obavijena velom tajne. Neki izvori tvrde da je bila posvećena špijunka, dok drugi sugerišu da je njeno špijunsko umeće bilo više fikcija nego realnost.

 

U jeku ratnih tenzija, Francuzi su je optužili za izdaju i špijunažu u korist Nemačke.

 

Suđenje je bilo brzo i pristrasno; kao žena koja je prkosila društvenim normama i zavodila moćne muškarce, Mata Hari je postala idealno žrtveno jagnje u vremenu kada je potreba za pronalaskom krivaca bila izuzetno izražena. Osuđena je na smrt i streljana 15. oktobra 1917. godine.

 

U izveštaju francuskih obaveštajaca koji je prikazan kolegama iz MI5 navodi se:

 

– Mata Hari je danas priznala da ju je za nemačku tajnu službu vrbovao konzul Kremer iz Amsterdama.

 

Njena životna priča danas predstavlja simbol slobodoumnosti, izazivanja društvenih normi, ali i surove osude društva koje je nije moglo razumeti.

 

Mata Hari ostaje fascinantna enigma, čija sudbina svedoči o snazi žena u vreme kada je svet očekivao da one budu tek pasivne posmatračice.

 

Sa svojim egzotičnim plesom, smelim duhom i misterioznim životom, Margareta je postala večni mit, ne samo kao plesačica i zavodnica, već i kao žena koja je hrabro kročila putem svoje istine, ma koliko to bilo opasno.

 

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Dženifer Lopez i Ben Aflek