Praznik u narodu poznat kao jesenji Krstovdan – zapravo Vozdviženje Časnog krsta – Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 27. septembra, a njega prati niz običaja i verovanja.
Jesenji Krstovdan, odnosno Vozdviženje Časnog krsta, slavi se u znak sećanja na dan kada je na Golgoti pronađen i iskopan Časni krst, kao i na dan kada je iz Persije vraćen u Jerusalim.
Budući da je reč o danu koji je veoma poštovan u srpskom narodu vekovima, postoji niz običaja i verovanja za jesenji Krstovdan, a među zanimljivijima jeste da ljudi koji su rođeni na ovaj praznik nose poseban teret u vidu senke Časnog krsta na svojim plećima, te pred Bogom naročito odgovaraju za svoje postupke.
Interesantan je običaj unošenja određene biljke u dom na Krstovdan, prethodno osveštane u crkvi.
Šta valja pojesti na jesenji Krstovdan?
Takođe, tu je i strog post na ovaj praznik, i to kroz suhojedenje, što znači da se jedu samo suva hrana ili isključivo hleb i voda, jednom u toku dana.
Na taj način Krstovdan obeležavaju monasi, dok se u narodu posti nešto manje rigorozno, ali ima vernika koji preferiraju da na ovaj način poštuju Vozdviženje Časnog krsta.
Postoji narodno verovanje da pored hleba obavezno na Krstovdan valja pojesti i grožđe, jer je ono simbol obilja, plodnosti i slasti pobede, pa se veruje da oni koji ga na ovaj praznik pojedu u svoje živote privlače sreću.
Grožđu su kroz istoriju u mnogim sredinama širom sveta dodeljena mnoga simbolična značenja, pa se vezuje za božanske moći, gostoprimstvo, žrtvovanje, slavlje, uživanje, zdravlje i proslavu života.
Kada je reč konkretno o hrišćanstvu, grože simbolizuje božanski sud, plodove nečijeg rada i duhovni rast.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Običaji za Krstovdan