Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 27. septembra, obeležavaju Vozdviženje Časnog krsta, praznik koji je poznatiji kao jesenji Krstovdan.
Krstovdanom se slavi dan kada je na Golgoti pronađen i iskopan Časni krst, kao i na dan kada je iz Persije vraćen u Jerusalim, a u pitanju je praznik koji je veoma poštovan u srpskom narodu.
Stoga postoji niz važnih običaja i verovanja za jesenji Krstovdan, a jedno od interesantnijih jeste da ljudi koji su rođeni na ovaj praznik nose poseban teret u vidu senke Časnog krsta na svojim plećima, te pred Bogom naročito odgovaraju za svoje postupke.
Interesantan je običaj unošenja jedne određene biljke u dom na Krstovdan, prethodno osveštane u crkvi.
Ipak, najvažniji, koji propisuje i SPC, jeste post na Krstovdan, i to ne bilo kakav već – suhojedenje.
Kako se posti na jesenji Krstovdan?
Običaj posta kroz suhojedenje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi podrazumeva da se unosi isključivo suva hrana ili samo hleb i voda, i to jednom u toku dana – u deveti čas (oko 15 popodne). Suhojedenjem se smatra kada se hrana uzima bez ulja i vina, nekuvana, odnosno suva. Hrana se, dakle, uzima u sirovom stanju.
Tako se postom obuzdavaju "slastoljublje" i "stomakougađanje".
– Sam praznik danas proslavlja se tako što se po monaškim tipicima održava suhojedenje. Jedu se suvarci po monaškim tipicima tj. pravilima. Kod naroda je nešto blaži post. Obično postoji razlika među monaškog i narodnog posta. Ipak, iako jeste blaži post, i dalje je jedan od najstrožih postova u toku godine, uz Veliki petak – objasnio je za Kurir jednom prilikom teolog Nebojša Lazić.
Ono što mnogi smetnu s uma kada je reč o postu jeste da se on ne tiče samo toga šta jedemo – na Krstovdan dan treba, veruje se, provesti u molitvi, držati se čistih misli i uzdržavati od loših dela i želja.
"Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela", opominjao je Sveti Vasilije.
BONUS VIDEO
Krstovdanski običaji