U petak, 27. septembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Vozdviženje Časnog krsta, praznik koji je poznatiji kao jesenji Krstovdan.
Jesenji Krstovdan, odnosno Vozdviženje Časnog krsta, slavi se u znak sećanja na dan kada je na Golgoti pronađen i iskopan Časni krst, kao i na dan kada je iz Persije vraćen u Jerusalim.
Na ovaj praznik se vernici pridržavaju posta, a postoji i stari običaj u srpskom narodu da se na jesenji Krstovdan bere i posvećuje jedna posebna i cenjena biljka.
Koju biljku pravoslavni Srbi obavezno unose u kuću?
Na našim prostorima je kult trava i drveća veoma jak, posebno u slovenskim narodima, pa su se vekovima razne biljke, pored ishrane, koristile u obrednim ritualima, kao i za lečenje. Za sam jesenji Krstovdan posebno se vezuje bosiljak, koji se masovno koristi u celom svetu.
Bosiljak, koji potiče iz Indije, stigao je u Evropu tokom 12. veka, i uključen je u mnoga narodna verovanja, koje mu pripisuju božanske moći. Kada je neko dobar čovek, često kažemo da mu "duša miriše na bosiljak".
Veruje se da bosiljak Srbe prati kroz sva životna razdoblja od rođenja do smrti, pa se često naziva Božijim cvetom, o čemu je pisao još Josif Pančić, i veruje se da je reč o biljci koja treba prva da se posadi u bašti.
Bosiljku su u godini kod pravoslavnih Srba posvećena dva praznika – Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tih dana se ova biljka osvećuje u crkvi, a potom se čuva kako bi se koristila kao narodni lek ili za potrebe obreda.
Verovanje za jesenji Krstovdan u vezi s bosiljkom
U srpskom narodu postoji običaj da se na Vozdviženje Časnog krsta u kuću obavezno unosi osveštan bosiljak, kako bi se prizvao mir u dom i da bi se on zaštitio od negativne energije i nečastivih stila.
BONUS VIDEO
Pravi vernici na Krstovdan jedu samo DVE STVARI