Čavić je ostao upamćen po nepravdi koja mu je učinjena pre 13 godina
Plivač Milorad Čavić odavno je shvatio da slava nije mera uspeha. 2008, godine on je postao heroj nacije, a samo dve godine kasnije doživeo nepravdu kakva se ne pamti na našim prostorima.
Naime, njemu je na Olimpijskim igrama u Pekingu u finalu na 100 metara leptir dodeljena srebrna medalja iako je na cilj stigao pre Majkla Felpsa kojem je dodeljeno zlato.
2012. godine odlučuje da prekine sportsku karijeru i tada se povlači u ilegalu. Nakon toga on je u Kragujevcu osnovao svoju Akademiju, koja je radila dve godine.
Tada je doživeo sledeće veliko razočarenje. Umesto rada sa decom i bazena on se bavio nekim sporednim stvarima i papirologijom, zbog čega je odlučio da se potpuno povuče iz javnosti.
Odlučio se da ode iz Srbije i nastavi život u Americi. Prvo je postao pomoćni trener na Univerzitetu Luizijana, u Baton Ružu, potom je četiri godine radio u King akvatik klubu u Sijetlu, da bi posle korone odlučio da otvori svoju školu.
Čavić je rođen u Anahajmu (Južna Kalifornija) 31. maja 1984. Iako ima oba državljanstva, nikada se nije lomio pod čijom će zastavom da se takmiči.
Još kao pionir postao je član Partizana, zahvaljujući bivšem reprezentativcu Petru Popoviću, direktoru plivačke sekcije crno-belih. Najviše je napredovao na kalifornijskom Univerzitetu Berkli.
Zbog zanimanja za političke nauke upisao je političku ekonomiju. Ipak, nikada se nije bavio politikom.
Sa suprugom i mezimcem on odinama živi u Americi, gde radi kao trener i menadžer eminentnog plivačkog kluba, ali i kao profesor na Univerzitetu u Luizijani. Sa prijateljima neretko organizuje okupljanja u svom domu, a sa publikom putem društevnih mreža deli interesantne fotografije.
Čavić je tokom godina promenio imidž, te ga sada krase tamna brada i brkovi, a vidljivo je i da je dobio nekoliko kilograma koji mu odlično pristaju. Njemu je danas sin Maksim najveća motivacija, a dečak je izražio želju da se bavi plivanjem, baš kao i slavni otac.
Bonus video:
Prvakinja u karateu o sportu za decu