Odlazak Siniše Mihajlovića je zavuek ostavio trag na srcima mnogih.
Proslavljeni fudbaler Siniša Mihajlović i čovek kog je, osim Srbije, volela i cela Italija, sahranjen je u Rimu, a njegovom ispraćaju su prisustvovale brojne poznate ličnosti.
Oduvek smo znali da je Mihino srce veliko, a on je na divne načine pokazivao emocije prema dragim ljudima. Siniša je iza sebe ostavio šestoro dece, a ćerki Viktoriji je dao ime po svojoj majci, koju je neizmerno voleo.
To nije kraj kada je u pitanju Miha, on je svom sinu Miroslavu dao ime u čast svom velikom prijatelju Miroslavu Tanjgu, da bi se kasnije i on njemu odužio na isti način.
- Siniša i ja smo kao braća. Jedan drugom smo venčani kumovi. Njegov sin nosi moje ime, a moj njegovo. Ljudi me često pitaju šta bih dao da je on tu, sa mnom na klupi. A ja im svima odgovaram isto: Ništa. Zato što je on stalno sa mnom, u svakom trenutku mog života, i u svakoj situaciji. Kao i ja sa njim. Mi se stalno vidimo i čujemo, čak i kada ne pričamo - rekao je Tanjga jednom prilikom.
O početku prijateljstva sa Mihom rekao je sledeće:
- Miha i ja živeli smo udaljeni desetak kilometara. Ja sam iz Vinkovaca, on iz Vukovara. Upoznali smo se na fudbalskim terenima, jer ja sam igrao za Dinamo iz mog rodnog grada, a on za Borovo. Zatim smo obojica otišli u Novi Sad, i sa tamošnjom Vojvodinom 1989. senzacionalno postali prvaci tada jake jugoslovenske lige. To je bilo iznenađenje u rangu onog da Bolonja osvoji Seriju A. Siniša je bio nezamenljiv levi bek, a ja štoper. Onda smo se opet našli u Crvenoj zvezdi. Ali ekipa koja je pokorila Jugoslaviju, Evropu i svet ekspresno se raspala zbog rata u bivšoj Jugoslaviji. Siniša je otišao u Romu, a ja nakon kratkog boravka u Udinezeu, u Fenerbahče.
Tanjga je bio Mihajlovićev pomoćnik u Bolonji, dok je Siniša bio na lečenju.