Zorana Lola Novaković je jedna od najvećih zvezda Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina.
Lola Novaković je rođena u Beogradu 1935. godine, a sa 22 godine je primljena kao stalni vokalni solista u Radio Beograd.
Nakon toga, počela je da niže značajne uspehe. Na sajmu u Lajpcigu je snimila svoju prvu ploču sa pesmama Alisa u zemlji čuda i kubanski hit Babalu na španskom jeziku. 1962. obezbedila je svojoj zemlji četvrto mesto na Pesmi Evrovizije sa numerom Ne pali svetla u sumrak.
Usledili su koncerti po Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Švajcarskoj, a 1958. otišla je u Liban i tamo ostala nešto više od godinu dana, međutim vratila se u svoju zemlju zbog nostalgije.
Prvi solistički koncert u Jugoslaviji održala je upravo Lola 1960. u Domu sindikata, a karte su bile rasprodate za dva sata. Takođe, bila je i prvi domaći umetnik koji je gostovao u Rusiji.
Ipak, njen privatni život je mnogo burniji i privlačniji publici od silnih uspeha koje je postizala na poslovnom planu.
Kraljica evergrina je prvi put bila u braku sa profesorom fizičkog Borom Kragujevićem, a ta ljubav je potrajala manje od dve godine. Zatim se 1966. udala za Mila Jovanovića, prestavnika jedne avio kompanije i taj brak je trajao četiri godine.
Treći brak ju je vinuo u centar žute štampe. Lola se udala za estradnog umetnika Dragana Antića, njihovu vezu su pratile brojne spekulacije, a posebno je privlačilo pažnju to što je Lola bila starija od Dragana više od decenije, te su u početku krili vezu.
Pojedini mediji su pisali da je bila u ruskom zatvoru i proglašena je čak tajnim agentom CIA.
Razvela se od Dragana 2000. godine i rešila da se povuče iz javnog života. Svi koji su je znali, govorili su da je skromna žena nesvakidašnjeg talenta i bila je izuzetno cenjena i poštovana.
Poslednje godine je provela sama u svom domu, preminula je 2016. godine i sahranjena je bez medijske pažnje pošto je tražila da njena sahrana ne bude javna i da ne počiva u Aleji velikana.