da li ga se sećate?

Bio je na korak od SVETSKE karijere, a onda se sve preokrenulo: TRAGIČNA sudbina zvezde filma Dom za vešanje

Davor Dujmović je jedan od najuspešnijih glumaca, bio je izabran u pet najboljih evropskih glumaca godine, a pamtićemo ga po ulozi Perhana u Domu za vešanje.

foto: Printscreen/ youtube/ ALİ MURAT

Davor Dujmović je rođen u Sarajevu 1969. a izvršio je samoubistvo vešanjem 1999. godine, imao je samo 29 godina.


Sasvim slučajno je počeo da se bavi glumom, a ispostavilo se da je pravi talenat za to, iako je kao mali želeo da svira klavir.

 

Davor je bio iz siromašne porodice, te se na razne načine snalazio. Majka mu je preko čistačice u muzičkoj školi obezbedila da noću odlazi tamo i vežba klavir.


Jednom je svratio na sok u lokal u kom je radio njegov tata, a baš tamo je bio Emir Kusturica sa svojim asistentom i Davora su tad pozvali na audiciju za film Otac na službenom putu.


Nakon velikog uspeha ovog filma, odlučio je da upiše Filmsku akademiju, ali mu nije uspelo i više nije pokušavao.


- U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac - priznao je jednom prilikom, rekavši još da je sve o filmu naučio od Kusturice, kao i da uloge u njegovim filmovima su veći od bilo koje akademije.


Sa nepunih 18 godina je postao glavni glumac u Kusturicinom filmu Dom za vešanje. Ovaj film mu je zauvek ostavio nadimak Perhan, a doneo mu je i neverovatan uspeh.


Međutim, Davor nije izdržao sav pritisak slave i početkom devedesetih je postao heroinski zavisnik, bezuspešno je pokušavao da se izleči.


- Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo "ja sam mal' pa sam radoznal", ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću - pričao je tada.


Glumio je i u filmovima Underground i Složna braća, a tokom rata je bio u Beogradu, dok nedugo posle toga odlazi u Sloveniju kod devojke.


Govorio je da se svet prebrzo okreće i borio se sa teškom depresijom i alkoholizmom, a na kraju je presudio sebi 31. maja 1999. u Novom Mestu.