Kako je poznata TV autorka objasnila, ona veruje da je u osnovi svih bračnih razmirica isto
Novinarka Mira Adanja Polak (79) obično ne priča o svom privatnom životu, pa je sada iznenadila osvrnuvši se na to kako vidi dinaminku muško-ženskih odnosa u braku.
Ona je, inače, decenijama udata za Martina Darka Polaka, raketnog inženjera. Kako je svojevremeno priznala, zbog njega je jednom odložila intervju s nobelovcem Henrijem Kisindžeromi vratila se u Srbiju iz Amerike.
― Kada sam, recimo, imala zakazan intervju sa Kisindžerom, moj suprug je zatražio od mene da smesta sednem u avion i da se iz Njujorka vratim kući. To sam i uradila, a ispostavilo se da sam takvom odlukom obezbedila kod sagovornika mogućnost da intervju dobijem sledeći put. To su ti slatki i gorki rizici našeg posla ― ispričala je Mira jednom prilikom za Story.
S njim ima sina Marka, a jednom prilikom se našalila se da njena upornost ogleda u tome što joj je to pošlo za rukom nakon osam pobačaja.
Kako je istakla u jednom intervjuu, Mira je patrijarhalno vaspitana i smatra da svako treba da ima svoju ulogu u porodici.
― Zna se ko je u kući najstariji, muž, ko drugi. Muž je glava kuće i to poštujem. Mislim da je u osnovi svih bračnih razmirica upravo taj isforsirani sukob nadležnosti, ta potreba nekih žena da, bez ikakvog istinskog razloga, preuzimaju na sebe prerogative koji pripadaju muškarcima. Zašto, čemu, pa uloge su odavno podeljene! Svako nek igra svoju i – mir u kući. Kažem to po cenu da me optuže da sam konzervativna i tradicionalna ― rekla je ona i dodala: ― Ja se nikada ni sa jednim muškarcem nisam nadmetala i zato, valjda, nikada nisam ni doživela od njih poniženje ili neku drugu neprijatnost.
Kako je Adanja Polakova objasnila, ona veruje da je bila dobar roditelj sinu i ističe da obožava ulogu bake.
― Ne znam, mislim da sam bila dobar roditelj. Onako kako su vaspitali mene, sestru i brata, tako sam i ja vaspitala svoje dete. Teško je odupreti se modelu koji ste dobili od roditelja, a nešto, pravo da vam kažem, i ne vidim da je bio loš. Možda sam tu i tamo štogod morala da osavremenim, ali u osnovi to je to. Poštovala sam pravo sina na sopstveno mišljenje, nisam mu se mešala u život, nisam naturala savete, nastojala sam, a i danas se trudim da mu pomognem kad god to od mene zatraži. Poštujem snaju, a unuku obožavam. Bile smo nas dve na jednom dečjem rođendanu i tada sam je videla u akciji. Ušla je na nepoznat teren, među nepoznate ljude, u sekundi je našla čoveka kome će da se uspentra na krilo i koji će da joj iseče parče torte. Kada sam videla kako se snašla, rekla sam u sebi: „Ovo je genetika“ ― istakla je ona.