umalo stradao

"Neki primitivni ljudi su hteli da se svi prezivamo na -ić": Irfan Mensur podelio traumatično sećanje na devedesete

Glumac je u svojoj ispovesti spomenuo mnoge nedaće koje ga u životu nisu zaobišle, a ona koja se dogodila 1992. godine iznenadila je publiku.

foto: Dragan Kadić

Proslavljeni glumac Irfan Mensur danas proslavlja 70. rođendan u krugu porodice i prijatelja, a umetničku karijeru počeo je davne 1973. godine ostvarenjem Vladimira Andrića "Brze godine", a potom su su usledile uloge koje su ga svrstale u jednog od najtalentovanijih glumaca domaće kinematografije.

 

"Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Laf u srcu", "Tesna koža", "Nacionalna klasa", "Drugi čovek", sve su ovo kultna ostvarenja koja su ga proslavila, a Irfan je u nedavnoj ispovesti za Kurir istakao koliko puta ga je život lomio, ali se on nije dao.

 

Umro sam pre devet godina. Odlazeći na operaciju, kad su mi ugradili tri bajpasa, znao sam da iza sebe ostavljam ime i prezime, nešto što sam uradio, tri sina i neke žene koje će me se sećati. Ne plašim se tog izdisaja — rekao je i iznenadio publiku, a potom je istakao da je metak izbegao spletom okolnosti devedesetih godina. 

 

Umalo nisam nastradao i devedesetih. Bila je 1992. godine, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem. Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na -ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur. Sve se dešavalo u „Stupici“ i izvan nje. Otišao sam iz Srbije, ali sam odlučio da se vratim. Proverio sam kod vođe sive Srbije da li da se vraćam ili ne. On mi je rekao da se vratim. Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš. Dobio sam ekspresno njihovo državljanstvo. Moj očuh je video da na pasošu ima vodeni žig koji oni nemaju na svojim pasošima. Dobio sam pasoš političkog izbeglice. Nisam se osećao tako. Samo sam hteo da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi. Vratio sam ga. Otišao sam kasnije s jugoslovenskim pasošem u London, Kopenhagen, u Švedsku, pa nazad u Srbiju — otkrio je Mensur.

 

foto: Damir Dervišagić

Glumac se protekle godine borio i sa opakim virusom koronom, te je sa kolegom Žarkom Lauševićem delio posteljku u KBC - u. Kao bravi borac uspeo je da pobedi respiratornu infekciju.

 

Irfan se čitavog života trudio da održi istinske porodične vrednosti kojima ga je otac naučio. 

 

Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime. Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu (Srnin sin iz prvog braka). Aleksu delim s njegovim ocem. Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale — rekao je glumac za Kurir.

 

foto: Marina Lopičić