Zoran Lisinac bio je siguran da će film o Tomi Zdravkoviću napraviti ogroman uspeh, a ove detalje sa snimanja niste znali.
Film "Toma" oduševio je mnogobrojnu publiku širom regiona, a naboj suza i smeha smenjivali su se sve vreme. Zoran Lisinac - reditelj filma ističe da je očekivao ovoliko uspeh i emocije.
— Mogu slobodno da kažem da smo očekivali ovako veliki uspeh filma “Toma”. Interesantno je da se sve ovo dešava uprkos koroni. Jednostavno vuče ljude u bioskope i da gledaju film po par puta. To je uvek slučaj sa blokbasterima. Zanimljiva je čitava pažnja koja se daje filmu, zbog toga radim ovaj posao. Na setovima smo jurili sunce, gubili dane, krvarili noćima i drago mi je da sada nekome iz publike znače tih dva i po sata. Možda ih na neki način sve to inspiriše.
Reditelj i scenarista otkrio je da su neke scene koje su obeležile ovo ostvarenje zapravo izmišljene.
— Kada smo počeli da promovišemo film, skovao sam frazu da je ovo “impresionistički portret Tome Zdravkovića”. Kao pisac i reditelj ovog filma mogu da kažem da je to jedna fotografija života. Nazire se ideja koju smo mi imali i tiče se Tome. Samim tim, morali smo da napravimo film koji funkcioniše po dramskim zapletima. U isto vreme smo ispoštovali odgovornost u životu čoveka koji je imao porodicu i ljude koji su ga poznavali. Pažljivo smo pričali sa Tominin bratom, rodbinom, ali u nekim delovima smo morali da budemo filmadžije. Toma je voleo filmove i mislim da bi mu se ovaj projekat dopao, smejao bi se i sam celom filmu - govori Lisinac, koji je pisao jednu od najtužnijih scena u filmu koju su nazvali “Za Ljiljanu”.
— Pisao sam celu tu scenu “Za Ljiljanu”. Ljudi su plakali dok je još bila napisana. Sećam se da sam scenu poslao Bejli dok je bio u Austriji. Tada se rasplakao, a ja sam ga tešio da je to sve zbog nadmorske visine. Svi su plakali uz tu scenu — kaže Lisinac i nastavlja:
— Razmišljali smo da izbacimo tu scenu, jer je pretila da skloni svu pažnju sa glavnog junaka. Međutim, na našu radost scena je ostala i to je svakako jedna od dražih. Čitava scena “Za Ljiljanu” je moja fikcija. Imali smo sa jedne strane doktora, sa druge njegovu ženu. Sasvim spontano je sve nastalo. Doktorova žena je trebalo da se zove Vera, međutim mi smo je nazvali Ljiljana.