Mladi su, otkad su društvene mreže postale deo naše svakodnevice, izloženi nasilju više nego ikad — deca koja su nekada trpela vršnjačko nasilje u školi, više ni kod kuće ne mogu da pronađu mir i pobegnu od zlostavljanja.
Buling je međunarodno priznat termin koji označava različite vidove nasilja koji se obično vrše među vršnjacima, ali ne nužno. Podrazumeva oblik nasilja koji nanosi bol drugom, bio on fizički ili psihički, a u svakom slučaju sa sobom nosi stres koji može imati teške posledice.
Buling nije vezan za pol i vrše ga i dečaci i devojčice, i mladići i devojke, i muškarci i žene, a njime se smatra i nagovaranje ljudi da ignorišu ili izbegavajzu neku osobu. Može da bude direktan: udaranje, pljuvanje, vređanje i sl, ili indirektan: isključivanje, manipulacija, ponižavanje, procenjivanje kakav je neko, slanje uvredljivih poruka putem društvenih mreža, ucene... U pitanju je aktivnost koja se ponavlja, vid je agresivnog ponašanja i ima za cilj da povredižrtvu.
Buling je podeljen na četiri osnovne kategorije:
- psihološki
- verbalni
- fizički
- sajber.
Sajber-zlostavljanje podrazumeva upotrebu interneta i sličnih tehnologija radi povređivanja drugih i sve je zastupljenije s razvojem društvenih mreža. Ovaj termin je prvi upostavio aktivista i kanadski učitelj Bil Belsi, kao "korišćenje informacija i tehnologija da bi se podražavalo namerno, ponavljajuće i neprijateljsko ponašanje od strane pojedinca ili grupe, koja ima nameru da druge maltretira". Ovakvim vidom nasilja smatra se slanje poruka nekome ko je jasno stavio do znanja da ne želi komunikaciju, potom pretnje, uvrede, govor mržnje, objavljivanje lažnih izjava i vesti, ismevanje, ponižavanje, izražavanje seksualnih namera...
Kako prepoznati žrtvu sajber-nasilja?
Kako se navodi na sajtu Unicefa, osobe koje su iskusile online nasilje mogu da imaju osećaj kao da ih svi napadaju, čak i unutar doma, a može da joj se čini da joj nema pomoći. Posledice mogu da traju dugo i da se ispolje nizom simptoma koji su (1) mentalni, kao što su osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje, potom (2) emocionalni: osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala, zatim (3) fizički: umor (gubitak sna) ili simptomi poput bolova u stomaku i glavobolje.
Kako je istaknuto na sajtu Unicefa, u ekstremnim slučajevima, digitalno nasilje može čak dovesti do toga da osoba izvrši samoubistvo.
***
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.