Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra slave Mratindan, Svetog kralja Stefana Dečanskog, a pojedini običaji i verovanja održali su se i danas u narodu
Mnoge porodice slave Mratindan kao krsnu slavu, a reč je o danu kada se vernici sećaju Svetog Mrate — Stefana Dečanskog, svetog mučenika i srpskog kralja, sina kralja Milutina i oca cara Dušana. On je po naređenju oca oslepljen, a po naredbi sina, po nekim izvorima, udavljen 1336. godine.
U svakom slučaju, proveo je u Carigradu pet godina u zatočeništvu, u manastiru Svedržitelja, a vid mu je čudotvorno vratio Sveti Nikola. U znak zahvalnosti, Stefan Dečanski je sagradio hram Visoki Dečani, jedno od najlepših zdanja u istoriji srpske arhitekture.
Za Mratindan se vezuju brojni običaji i verovanja, a jedno od njih je da Mrata ovih dana "saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti".
Veruje se da domaćini koji se ogreše na praznik i ne poštuju Sv. Mratu mogu u torovima da zateknu gladnog vuka ove godine, zbog čega je nastao običaj da se na Mratindan ne izvode ovce. Kult vuka, koji je bio izuzetno značajan kod starih Slovena, često se povezuje s ovim praznikom, pa se pretpostavlja da svi obi običaji i verovanja imaju paganske korene.
Još jedno poznato verovanje jeste da žene ne smeju da rade ništa, a posebno ručne radove. Običaj je da se ništa iz kuće ne daje drugima, da se ne prede vuna i da se ne pere.
Za Sv. Mratu se, kao i za još nekoliko praznika, veruje da pokazuje kakva nas zima čeka — bude li dan vedar, pred nama su mrazoviti zimski dani, a u slučaju magle očekuje se promenljiva zima. Takođe, dobro je poznata izreka "Sveti Mrata, sneg do vrata", jer današnji dan označava početak snežnog dela godine.