Malo je poznato da je jugoslovenska kraljica sevdalinki i žena koja je obeležila jednu eru narodne muzike rođena kao ― Zilha Barjaktarević. Još je manje poznato ko je i kakva bila lepotica po kojoj je pevačica odlučila da se nazove.
Mlada Zilha Barjaktarević, ćerka poznatog lokalnog poslastičara Mehmeda, odrastala je u Doboju s još desetoro braće i sestara. Zbog teške situacije, već sa 16 godina je napustila porodični dom i otišla kod tetke u Sarajevo, gde je počela da peva u kafanama.
Vreme je prolazilo, ona je glasom osvajala Sarajevo, da bi potom prešla u Loznicu i, na kraju, u Beograd. Tada je imala 20 godina i počela je njena estradna karijera, a Zilha je rešila da, kako su savetovali iskusniji pevači, odabere zvučno umetničko ime. Budući da je bila očarana italijanskom glumicom Silvanom Mangano, za pevačicu nije bilo dileme ― postaće Silvana Barjaktarević. Kasnije je, udajom za teniskog trenera Radmila Armenulića, dobila i prezime po kom je danas zna Balkan.
Ko je bila Silvana Mangano?
Baš kao i Jugoslovenka koja je inspirana njom, Silvana Mangano počela je da gradi ime sa 16 godina.
Rođena je u Rimu u mešovitoj porodici ― otac joj je bio Italijan, a majka Engleskinja, a živela je u siromaštvu tokom Drugog svetskog rata. Vrlo mlada je počela da radi kao model i plesačica, a 1946. godine, kao šesnaestogodišnjakinja, pobedila je na izboru za Mis Rima, što joj je obezbedilo ulogu u filmu slavnog režisera Marija Koste. Godinu dana kasnije, učestvovala je na takmičenju za Mis Italije, a interesantno je da su te godine na ovom izboru "otkrivene" i buduće velike zvezde italijanske kinematografije Đina Lolobriđida, Đijana Marija Kanale, Lusija Bose, koja je i pobedila, i Eleonora Rosi Drago.
Njena prva veza sa svetom filma bila je zapravo njena ljubavna veza s glumcem Marčelom Mastrojanijem. Ipak, njeno ime nije se dugo vezivalo za njega: nakon nekoliko manjih uloga, već 1949. godine izašao je njen "Gorki pirinač", koji je režirao Đuzepe de Santis, a Silvana je igrala beračicu na polju pirinča u dolini Poa.
Odmah je bilo očigledno da će kao glavni adut Manganova koristiti svoj seksepil, a maltene preko noći Italija je bila očarana lepotom i zavodljivošću mlade Silvije. Nikad, doduše, nije stekla svetsku slavu kakvom su mogle da se pohvale Đina Lolobriđida i Sofija Loren, ali je decenijama bila jedna od omiljenih glumica u Italiji. Interesantno, u Italiji se šuškalo da je Silvana imala romansu sa zgodnim iranskim šahom Rezom Pahlavijem, što nikada nije dokazano.
Nakon "Gorkog pirinča", zabeležila je uloge u filmovima "Zlato Napulja", "Ana", "Mambo", "Smrt u Veneciji"... U svetu je dosta pažnje privukla "Dina" Dejvida Linča iz 1984. godine, inače jedan od Silvaninih poslednjih filmova, u kom je igrala časnu majku Ramalo.
Već na početku karijere pronašla je ljubav svog života: bio je to producent Dino de Laurentis, za kog se udala 1949. godine, a s kojim je dobila četvoro dece: Veroniku, Rafaelu, Frančesku i Federika. Rafela je poznata po tome što je sa svojim ocem koproducirala "Dinu", dok je Veronikina ćerka Đijada danas veoma poznata u Americi, gde ima kulinarske emisije o italijanskoj kuhinji.
Najveća životna tragedija koja je zadesila Silvanu Mangano nesumnjivo je smrt sina Federika, koji je 1981. godine poginuo prilikom pada aviona na Aljasci. Dok su žalili za njim, glumica i De Laurentis su se udaljili i rastali dve godine kasnije, a posle 1988. započeli su brakorazvodnu parnicu. Do razvoda nije došlo jer je Silvana bila krhkog zdravlja.
Kada je imala svega 59 godina, nakon operacije je pala u komu, a potom umrla od raka pluća u Madridu 16. decembra 1989. godine, trinaest godina nakon što je Silvana Armenulić, koja joj se toliko divila da je svoje umetničko ime odabrala inspirisana njenom lepotom i talentom, poginula na autoputu Beograd-Niš.