Ovo stanje karakteriše smanjena osetljivost tkiva na delovanje insulina, a često može biti rezultat nekih metaboličkih i hormonskih poremećaja.
Od insulinske rezistencije oboljeva sve veći broj žena, a određeni nalazi lekara kažu da poprima gotovo epidemijske razmere. Ovo stanje karakteriše smanjena osetljivost tkiva na delovanje insulina, a često može biti rezultat nekih metaboličkih i hormonskih poremećaja.
"Uzroci insulinske rezistencije su različiti, i ne postoji jedan izlovan uzrok. Tu je nasledna, genetska osnova, određena istraživanja pokazala su da se ponekad javlja i kada mikrobiom nije dobar, a može da se javi i usled nepravilne ishrane. To podrazumeva povećan unos fruktoze iz izndustrijskih proizvoda, i uopšte povećan unos prerađene hrane, kao i trans masti, te povećan unos omega 6 masnih kiselina", objašnjava dijetetičar" - nutricionista Tanja Olajdžija.
Ipak, insulinska rezistencija ne dovodi uvek do dijabetesa i njome se može upravljati, a na koncu svega - može se i iskoreniti.
"Postoje faktori na koje možemo da utičemo" - to su fizička aktivnost, smanjenje stresa i naravno - ishrana", dodaje Olajdžija.
Ono što može da predstavlja problem jeste što često insulinska rezistencija ne izaziva nikakve vidljive simptome. Može se desiti da budete otporni na insulin godinama, a da to ne znate.
Neki od simptoma mogu da budu:
konstantan umor
esktremna glad
ekstremna žeđ
neopisiv poriv za slatkišima i to odmah nakon što ste ih već konzumirali
snižen hdl
povišen ldl
povišeni trigleciridi
hipertenzija i gojaznost
u povećanoj opasnosti su ljudi koji imaju dijabetes u porodici
"Osnova ishrane svake osobe sa insulinskom rezistencijom su masna riba, morska riba, meso, jaja, mlečni proizvod, orašasti plodovi, sveže povrće", ističe Olajdžija i dodaje da je najčešći mit da osobe sa rezistencijom na insulin treba da izbace ugljene hidrate.
"Nije svaki slučaj isti - zavisi kolika je vrednost insulina, ali važno je znati da svako može da jede ugljenje hidrate, samo treba probrati koju vrstu i koliko. Ono što pak svakako treba jesti jesu vlakna, zeleno lisnato povrće, voće... Ugljenohidratne namirnice poput žitarica od celog zrna i krompira treba kombinovati sa proteinima, vlaknima ili mastima, kako bi ukupno glimekijsko opterećenje obroka bilo manje i kako šećer ne bi divljao. Ne savetuje se da zasebno konzumirate proizvode od belog brašna".
Često se čuje da osobe sa dijagnostikovanom insulinskom rezistencijom treba da izbegavaju voće. Ovo, pak, ne odgovara istini - voće može da se jede, ali ne treba preterivati i treba ga pametno jesti.