Intervju Opre Vinfri koji je uradila sa Megan Markl i princem Harijem podigao je prašinu u čitavom svetu, a ono što su ispričali su glavna tema danima.
Oni su otvoreno govorili o kraljevskoj pordici, a Megan je u jednom trenutku priznala da u vreme kada je bila trudna s Arčijem imala suicidne misli.
Kasnije se osvrnula i na rasizam koji je navodno doživela zajedno sa sinom. Nakon nekog vremena pridružio im se i princ Hari, koji je priznao da nije u dobrim odnosima sa starijim bratom Vilijamom i ocem, princem Čarlsom. Prisetio se i svoje preminule majke Dajane, za koju veruje da bi bila zgrožena, ljuta i tužna zbog svega što se događa.
Hrvatski veštak za psihologiju, psihoterapeut, konsultant i licencirani trener za procenu i razvoj ljudskih potencijala, Boris Blažinić dao je stručnu analizu o ovom intervjuu.
- Ljudi se pitaju što im je to trebalo... Sada su napokon slobodni pa se postavlja pitanje zašto su uopšte ovo napravili. Takva vrsta istine je vrlo upitna pa se tako postavlja pitanje koliko je intervju bio iskren. Ljudi obično kažu da u bajkama žabe mogu napraviti princa, ali ovog puta mogu reći da je Megan od princa napravila žabu.
- Megan je ta koja vodi igru. Međutim, da bismo uopšte razumeli ponašanje i osećaje, treba ući u njihov karakter koji se može suditi na njihovim javnim nastupima pa sve treba uzeti s rezervom. Oni su doslovce figure koje su vodile igru imidža. Treba sagledati životni put svakog od njih. Hari je princ koji je samim rođenjem dobio kraljevsku titulu. On je nažalost bio rezerva od početka - inferioran u odnosu s bratom Vilijamom, a superioran u odnosu na sve ostale.
- Najbolnije je za njega bila smrt njegove majke, princeze Dajane. On je entuzijasta, avanturista, čovek željan slobode, sreće i stimulacije. Njegov stil života je pokazao da je bio buntovnik dvora koji je živio punim plućima. Radio je gluposti, skidao se go - vodio je stil života koji nije upućivao da je on princ. Hteo je sve, ali ne i pravila. Želeo je biti svoj i srećan. Taj tip karaktera izbegava lišavanje sreće. Bojao se patnje i tuge, što je potiskivao, a to je ostavilo veliki trag. Upravo je to uticalo na njegovo mentalno stanje.
Od njega se očekivalo da bude hladan i u ulozi. Odlazak u vojsku i patnja koju je tamo doživeo mu je dozvolio da počne da govori o problemima s mentalnim problemima. Nakon toga, došla je Megan. Ona mu je bila podrška. Oboje su pozitivni, fokusirani na budućnost. Ona je dobar taktičar, dok on ima strategiju. Što se u intervjuu videlo, ona nikada nije bila prihvaćena od porodice, dvora i kraljice. Zanimljivo je i to što njegova majka takođe nije bila prihvaćena. Upravo to pokazuje da je pronašao nekoga sličnog svojoj majci.
Za razliku od Harija koji boluje od Petar Pan sindroma (kada osoba nikako ne želi da odraste), Megan je drugačija. Ona je već kao devojčica znala da želi biti glumica, želela je uspeh i postignuće. Drugim rečima, bila je gladna uspeha, bavila se humanitarnim radom. Rano je shvatila koliko je bitno osvrnuti se na ličnu inicijativu. Sposobna je prilagoditi se funkciji cilja. Žena je koja zna šta hoće. Hari je za nju bio pravi primer uspjeha, prilagodila se njemu, stigla na dvor, ali je ostatak porodice nije prihvatio i to je dovelo do razočaranja.
Čini mi se da je Hari bio rastegnut između očekivanja svoje bake, a ona je bila gladna uspeha. Ovaj intervju je bio nepotreban. Jedino rešenje je bilo - maknuti se. Nisu očekivali da će Hari izgubiti sigurnost. U svakom slučaju, igra ide dalje.
Mi ljudi smo zavisnici od dobrih osećanja i ukoliko to ne dobijemo, nije dobro. U krajnjoj liniji, Megan je glumica. Njen tip karaktera je vrlo sličan Donaldu Trampu - spremni su žrtvovati vlastitu porodicu, kako bi dobili ono što žele. A to može biti povređujuće za one oko njih. Ovo je situacija... kakva je to snaja koja povlači supruga da 'pljuje' po ostatku porodice. U intervjuu je bila dominantna, pokazala se kao žrtva. Svi drugi su progonitelji. Ona se nije mogla prilagoditi, a i istaknuli su se njeni kompleksi što je rezultiralo sadašnjim ponašanjem. Ona je za show, njoj je sve ovo kao velika predstava. Dobila je princa i sve što s njim dolazi pa i njegove slabosti.
ŠTA DALJE?
Ne radi se o klasičnim ljudima s klasičnim poslovima. Da se radi o 'običnim ljudima', oni bi se verovatno rastali jer ne može svako trpeti ovo. On je s jedne strane pobegao prema slobodi, ali je izgubio sigurnost. Postoji debela mogućnost da bi se oni mogli razići. Sada će uslediti filtriranje između toga šta je ugodno, šta je neugodno. Ona će učiniti apsolutno sve da postane pobednica, a koliko će Hari to uspeti psihički, to će biti zanimljivo videti. Mislim da bi pre Hari mogao podići kartu razvoda. S druge strane, ni on ni ona ne znaju biti luzeri pa će možda i ostati u deklarativnom i lošem braku. Cela ta njihova priča je priča koje se događa u našem susedstvu. Ljudi donose odluku na temelju utiska, a tek kasnije 'udari' realnost. Na kraju, nažalost, ispaštaju deca. Šekspir je dobro rekao - Mi smo glumci, a život je pozorište.