Legenda domaćeg glumišta Petar Kralj ludo je voleo svoju suprugu, a nakon što je preminuo, nekadašnja balerina Sonja se prisetila uspomena na njega
― Ne postoji dan da ne razmišljam o njemu. Živim u istom prostoru u kojem ništa nisam menjala i mnogo sam sentimentalna u odnosu na naše fotografije koje su svuda okolo, na Petrove ceduljice koje još čuvam... Iz njegovog pisaćeg stola ništa nisam izbacila, potreslo bi me da nešto bacim. Nedostaje mi mnogo, ali ne dozvoljavam sebi tugu, jednako kao što nisam dozvolila da poslednje dane provede u bolnici, već je preminuo na mojim rukama ― iskrena je umetnica.
― Nije se stideo, kao većina muškaraca, da kupuje cveće i da me sa buketom, a najčešće sa jednom ružom, obraduje vraćajući se kući. Nije se stideo da izjavljuje ljubav i da govori o njoj. Bio je istinski dobar i nežan čovek i ako ste mu dragi, imao je potrebu da vas dodirne. Kada mi dugo ne bi doneo ružu, mislila sam da me više ne voli, tako me je razmazio. Kupovao je te ruže uvek na istom mestu u centru grada i tada mu je vlasnica radnje rekla: „Kada vi toliko često kupujete cveće za svoju gospođu, evo da joj i ja pošaljem neki cvetić“. Tako sam dobijala cveće i od nje ― pričala je ona.
― Već smo uveliko živeli zajedno i jednog dana mi je rekao: „Ja bih voleo da ti budeš moja žena“. Rekla sam mu da ja i jesam njegova žena, a Petar je hteo da to bude zvanično: „Ti i ja smo već ozvaničavali brakove u životu, pa šta, super nam je ovako“. Onda je prošlo neko vreme i opet me je prosio, opet istim rečima, a ja opet davala isti odgovor i onda mi je rekao: „Možda ću te samo još jednom prositi i nikad više!“ Ja sam rekla: „U redu“. Posle smrti moje majke pomislio je da sam ugrožena, da mi je teško, jer sam ostala bez oba roditelja, mada sam imala skoro šezdeset godina. Nije me više ništa ispitivao, samo je došao jednog dana, ja sam tada bila u kućnoj haljini, kuvala ručak, kazao je da sednem. Potom je kleknuo, otvorio kutijicu i rekao: „Ja bih voleo da budeš moja žena i ovo je prsten koji sam ti kupio“. I tako smo se venčali u stanu naše prijateljice Olge Stojković, supruge Bate Stojkovića, koja nam je bila i kuma na venčanju, a druga kuma je bila Ceca Bojković. Bila su prisutna, naravno i naša deca, njegova ćerka Milica i moj sin Milutin, naša dva Mil Mil. I naš zajednički život je bio neobičan, pun dinamike i nežnosti. Petar je obožavao da ostavlja ceduljice sa raznim porukama, to je činio i svojoj ćerki Milici, kada je bila mala, a eto i meni, svih ovih godina, koliko smo živeli zajedno. Nedavno sam pronašla jednu na kojoj piše: „Ljubim te odistinski, javiću se razgovorom, tvoj Petar“ ― prisećala se Sonja.