Mihailo Biković, brat Miloša Bikovića, zamonašio se dok je mlađi brat bio dete, a glumac je više puta govorio koliko je vezan za brata...
Iguman Mihailo Biković je ranije govorio o tome koliko i njemu znači brat.
― Miloševo rođenje doživeo sam kao nešto sveto i prvi put u životu mi je bio jasan osećaj kako su to roditelji spremni da daju život za svoje dete. S Miloševim rođenjem u meni se rodila potreba da sve što imam pružim njemu i da štitim to malo stvorenje ― rekao je ranije i otkrio da njih dvojica imaju poseban odnos, na koji je ponosan.
― Kada je naša majka imala dilemu da li da rodi, ja sam rekao: „Naravno, jer dok je on mali, ja ću štititi njega, a kada on poraste, a ja budem stariji, on će štititi mene“. Upravo takav je naš odnos danas. Miloš ima izuzetan osećaj za pravdu, uz razvijen zaštitnički stav ― dodao je.
Miloš je sa 16 godina starijim bratom izuzetno blizak. Ipak, njihova životna interesovanja i pozicije dovele do toga da su često razdvojeni.
― Nedostaje mi brat. Često, često. Ali, u svemu moraju da postoje žrtve zarad jednog višeg interesa. A taj viši interes je da svi dobijemo jedno dobro koje će oplemeniti naše duše ― istakao je iguman.
U nedavnoj ispovesti Biković je ispričao koliko je njegova porodica uticala na njegov kreativni razvoj, sa kakvim se sve iskušenjima suočavao u svom životu, ali i zašto je u njegovom životu najvažniju ulogu imao njegov brat Mihailo, koji je starešina Manstira Jovanje...
Miloševa ispovest na sledećoj strani...
"Prvi film koji sam snimio u Rusiji je "Sunčanica" Nikite Mihalkova. Postoji jedna priča o mom bratu monahu i tom filmu. Brat je veliki poštovalac njegovih filmova i sećam se da mi je jednom rekao da Mihalkov sprema novi film i da želi da angažuje nepoznate glumce. Tada mi je rekao da treba da mu pišem da želim da igram u njegovom filmu", počeo je priču Biković i otkrio zbog čega nije poslušao savet svoga brata.
"Rekao sam mu: "Ako je to božja volja, igraću u tom filmu". To se na kraju i desilo", rekao je glumac i objasnio da mu je odnos sa starijim bratom oduvek bio veoma važan.
"Moj brat je stariji od mene 16 godina, a otišao je u manastir kada je imao 22 godine. Ljudi imaju pogrešnu percepciju kada je reč o ovim stvarima i smatraju da monasi žive isposničkim životom, kao da žive u pećini. Ali to nije tako", ispričao je Miloš i otkrio kako su njegovi roditelji reagovali kada je njegov brat rešio da se zamonaši.
"Teško im je bilo da prihvate. Imao je šest godina kada su se naši roditelji razveli i upamtio je kako izgleda porodični život. Ja nisam. Postojao je jedan period kada su se moji roditelji nakon razvoda pomirili, i bili šest meseci zajedno, ali su se potom trajno rastali. Ne sećam se perioda kada smo bili svi na okupu, ali znam da sam svoje roditelje prvi i jedini put video zajedno kada sam imao 18 godina. Sedeli su za stolom i doručkovali... Brat i ja imamo iste roditelje, ali smo rasli u različitim uslovima", kaže Biković i objašnjava koliko je takvo odrastanje uticalo na njegov život.
"Verujem da ljude oblikuju različite stvari koje mu se događaju kako u detinjstvu, tako i kasnije u životu. Moj život je prepun iskušenja, vodile su me različite strasti, imao sam fazu kada sam puno grešio i nekada su mi mnoge stvari izgledale besmisleno. Imao sam utisak da sam konstantno u nekom začaranom krugu iz kojeg nisam mogao da izađem. Svaki moj pokušaj da izađem, vraćao me je natrag. Tek kada se udaljite od svih iskušenja, možete da postignete suštinsku slobodu", ispričao je Biković u emisiji "2vernik2" na jednoj ruskoj televiziji.