Tatjana Pujin, koja se proslavila u filmovima “Kako se kalio čelik“ i “Mi nismo anđeli“, devedesetih se povukla iz javnosti i odlučila da napusti Srbiju i "novi život" započne u Italiji
Kada je započeo rat, ona se preselila u Italiju, a nekoliko godina kasnije udala za političara Đulijana Červinija.
Tatjana je jednom prilikom za “TV magazin“ progovorila o napuštanju glume, a tada se dotakla i teme porodice i roditeljstva, otkrivši zbog čega nikada nije odlučila da se ostvari u ulozi majke,
― Politička situacija u zemlji mi se nije dopala. Zadnji film koji sam radila bio je u Sarajevu, posle toga se govorkalo da će biti rata. Niko nije znao šta je to značilo, ali je posle toga stvarno izbila loša situacija. Tenkovi su izašli na ulice, a ja sam trčala u pozorište kod Branka Kockice da igram predstavu. To je za mene tada bio kraj jer mi je bilo poražavajuće da to doživim u 21. veku. Onda sam spakovala kofere i otišla u Italiju ― rekla je Tatjana pre dve godine u intervjuu za "TV magazin".
Privatnost nikada nije krila od očiju javnosti, a onda je progovorila o tome zašto je odlučila da živi takvim načinom života.
― Zato što nemam razloga da bilo šta krijem. Vodim normalan život, lep, za koji smatram da bi trebalo da ga ispričam. Volim da živim i budem slobodna žena, zbog te slobode nisam imala dece. Kao muškarci što to mogu, ne razumem zašto to ne bi mogla ja.
Na pitanje da li je ikada razmišljala o usvajanju dece, glumica je priznala jednu stvar...
Nastavak na sledećoj strani...
― Moj suprug i ja nikada o tome nismo razgovarali. Poslednjih godina dosta naših prijatelja je usvojilo decu, te smo uvideli koliki je to problem oko papira. Ima dosta asocijacija čiji sam član i gde pomažem deci s autizmom. Tako da mi je to što pomažem nadomestilo taj nedostatak.
Glumica je jednom prilikom otkrila kako je upoznala svog sadašnjeg supruga.
― Đulio i ja smo se upoznali preko zajedničkih prijatelja s početka devedesetih godina, otprilike baš u ono vreme kada su u našoj zemlji započinjali razni nemili događaji. Neko vreme smo se družili, vodila sam ga na brojne beogradske žurke, na mnogima sam ga čak i zaboravljala, da bih nešto kasnije otišla s njim u Italiju. Živela sam tamo nekoliko meseci i ponovo se vratila u Beograd. Rekla sam mu: „Đulio, sve je sjajno, ali ja prosto ne mogu ovde da se uklopim.“ Potom sam doživela razna razočaranja u ljude oko sebe, u sve ono što se tih godina dešavalo. Raspad bivše Jugoslavije, a samim tim i udaljavanje od dragih ljudi doživela sam šokantno. Vrlo brzo sam donela odluku, spakovala stvari i otišla. Tada sam imala dvadeset i četiri godine ― ispričala je glumica u jednom intervjuu.