Iako je zevanje samo po sebi bezazleno i najčešće se dešava u običnim, svakodnevnim situacijama, nije uvek tako.
Zevanje je prirodni refleks, a obično zevamo u nedostatku sna, kada nam je dosadno, ili čak kada smo pod stresom.
Takođe, ono može biti prouzrokovano hranom, pa nekada se može desiti da zevamo jer smo gladni ili ako smo se prejeli.
Stres je stanje koje često izaziva zevanje, što se recimo može videti kod sportista pred nastup na takmičenju. Oni tada češće zevaju a razlog je u tome što se na taj način nesvesno bore protiv stresa.
Zevanje je povezano i sa disanjem, pa je ono učestalo kada dišemo nedovoljno i plitko.
Iako je zevanje samo po sebi bezazleno i najčešće se dešava u običnim, svakodnevnim situacijama, nije uvek tako.
Naime, pojačano zevanja je nekada i znak bolesti, obično neuroloških, kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, zatim migrena. Ipak ono tada nije jedini simptom bolesti, već samo jedan od više znakova.
Inače, zevanje je korisna radnja, jer izaziva širenje usta i veći unos vazduha pa do mozga stiže više kiseonika. Takođe širi pluća i okolna tkiva, te mišiće i zglobove.
Zevanjem se čak povećava i obim srca, ubrzava njegov rad i podiže krvni pritisak. U ovoj činjenici leži i objašnjenje zbog čega učestalije od drugih ljudi, zevaju osobe koje imaju snižen krvni pritisak.
Iskustvo potvrđuje, da se češće zeva zimi nego leti. Ne zna se pouzdano zašto je tako, kao što se pouzdano ne zna ni šta je u osnovi čuvene zaraznosti zevanja.
Neki smatraju da je reč o nesvesnom imitiranju drugih, drugi pak da je reč o saosećanju i solidarisanju sa bliskim nam ljudima, obično članovima porodice, kolegama na poslu.
Ali se zna kako zevanje može da se zaustavi. Neophodno je vrhom jezika više puta dodirnuti nepca i zevanje će prestati.
Čovek dnevno zeva u proseku po minut, pošto obično zevne desetak puta u toku dana a jedno zevanje traje oko šest sekundi. A počinje zevati i pre rođenja. Zna se naime da fetus u 11. nedelji počinje da zeva.