Glumac Milan Marić već dugo je miljenik žena ako je suditi po komentarima koji se mogu čuti nakon svih projekata koje je radio.
Na pitanje da li mu prija epitet šmekera, kroz osmeh kaže.
- Laska mi, što da ne. Šta je u tome loše? - pita Milan, koji nije jedan od onih muškaraca koji smatraju da samo jači pol treba da prilazi prvi kada su u pitanju muško-ženski odnosi.
- Zavisi kako kad, ali ja nekako ne volim da stavljam odnose u neki model: to mora tako i tako i kao zna se šta je red. Znate ono: momak priđe đevojci, pa ode kod oca i pita za ruku, onda puca u jabuku i eto. Na kraju krajeva, nije ni bitno ko je prvi prišao ako to na kraju bude dobra priča - iskren je Marić, kojem ne smeta što su devojke danas slobodnije.
- Hvala bogu i neka su, zašto da ne.
Ipak, za ženidbu kaže da je rano.
- Polako, nećemo da žurimo - kroz osmeh zaključuje.
Milana trenutno možemo videti u nekoliko projekata, pa se čini da se izdvojio po talentu od mnogih glumaca svoje generacije.
- Na neke stvari sam jako ponosan, na neke manje, zavisi kako na šta gledam. Naš posao je takav da nekada radite dosta, a nekada ne radite ništa i mislite da nikada više nećete raditi i da su vas svi zaboravili. To je nešto na šta morate da se naviknete i što pre prihvatite i jedan i drugi mod da vas to ne remeti. To je užasno teško mladom glumcu na početku kada je pun snage i elana - objašnjava Marić, koji ističe da je dodatno stresno kada ste glumac jer sve što radite odražava se na vašu karijeru.
- Ovaj posao je nezgodan, vezan je za vas lično, a tu je i pitanje sujete i ega. Sve što vam se događa u karijeri tiče se lično vas, ja ulazim u kadar i na scenu gde se sve vidi ili se ne vidi. Stresan je i težak ovaj posao, nažalost, u nekom trenutku je postao potcenjen, ali to je krivica moje branše zbog načina na koji su se ophodili prema tom poslu. Međutim, kada to sve sklonimo sa strane, on je divan. To je stvar koja može celog da me podigne i čini me živim. On je jedini koji može da me natera da promenim raspoloženje, kada sam srećan, a moram da glumim tragediju, moram da presečem svoju emociju i uletim u drugu - kroz osmeh priča Milan, kojem očigledno ta stanja i transformacije prijaju.