INTERVJU

"TO JE SADA NAŠ ŽIVOT I TREBA GA PRIHVATITI": Tamara Krcunović otvoreno o krizi, ali i LJUBAVI!

Glumica Tamara Krcunović živela je u Francuskoj, a odlikuju je maniri dame sa stavom i odmerenošću.

foto: Petar Đorđević

Mnogi reditelji su je angažovali, a trenutno radi na komediji , pa se, kako kaže, raduje ovom projektu gde će četiri meseca uživati u humoru koji je svima nama neophodan.

 

Da li ti je život romantična komedija i, ako nije, koji bi žanr bio?

 

- Svi žanrovi, sve zavisi od perioda. I to čini život takav, da je divan zato što je nepredvidiv. Menjaju se žanrovi. Zato što je u jednom trenutku romantična komedija, a onda bude ozbiljna drama i na kraju pređe u tragediju. Kao i svima.

 

A sada kakav je?

 

- Misliš da li je romantičan? Pa kod mene nema nikad ništa posebno da se ispriča. Kod mene je privatno dosadno.

 

Znači, nema ljubavi na prvi pogled?

 

- Znaš, dešavalo mi se to dosta puta u životu, ali sada sam ipak ušla u neke godine u životu gde ne bih mogla baš kao i moja junakinja iz serije da posle 48 sati krenem da živim s nekim. Ne znam, možda grešim. Biće na zadnjoj klapi: 'Našla sam dečka juče, živimo zajedno, udajem se.' Možda mi se to stvarno desi.

 

foto: Damir Dervišagić

Koliko si onda u privatnom životu kontrolfrik?

 

- Ne znam. Ljudi kažu da jesam, a ja mislim da nisam toliki. Nekada umem da se onako „bacim sa stene” pa da vidim gde ću se dočekati. A ovo što sam odlučila da na ovaj način radim na liku, da mu se prepustim, da bude što bliži meni, situacijama i improvizacijama koje ćemo na setu kreirati, jeste da sam na tome radila da finalno bude tako.

 

Koliko tebe to brine kada su finansije u pitanju?

 

- Brine me kao i sve ljude, samo što sebi u tom trenutku kažem: Okej, nećeš umreti od gladi, uvek ćeš se izboriti da imaš da jedeš. Nećeš umreti i nema razloga da budeš u strahu. Nije sada ovo neka filozofija što sebi govorim. Preispitivala sam se dosta da li bih mogla da živim da nemam mali luksuz na koji sam navikla. Pre svega, ne mislim na veliki luksuz, već ono što je meni intimno luksuz - da mogu da otputujem, da odem na ručak, večeru s prijateljima. I onda postavim pitanje da li bih se normalno viđala sa prijateljima, viđala bih se. Ne bih putovala, dobro, čitaću. Maštaću, putovaću u glavi. Postoje različiti načini kako čovek može i treba da se adaptira na novonastalu situaciju. To uzimam kao deo života koji svi žive na ovoj planeti. To je sada naš život i treba ga kao takav prihvatiti.

 

Da li se bojiš korone, pošto si kao i svi u kontaktu s ostalim ljudima, dodiruješ nekog, rukuješ se?

 

- Mi glumci stvarno nismo u dobroj poziciji. Kako bi bilo sada da budem sa maskom na setu. Ne ide. Moramo da budemo bez nje u kadru...