"DANAS SE DOBROTA GRANIČI SA GLUPOŠĆU": Reči legendarnog Glogovca o PRAVIM životnim vrednostima ostaće DOBRO UPAMĆENE

Nebojša Glogovac rođen je 30. avgusta 1969. godine u Trebinju. Govorio je kako je kao dečak želeo da bude lopov smatrajući to gospodskom veštinom, uzimajući onoliko koliko mu treba. Ipak, od te filozofije je brzo odustao, jer je shvatio da njegov otac Milovan, koji je bio sveštenik, nikako ne bi mogao da se pomiri sa ovakvim stavovima.

 

Majka Milena bila je krojačica, i uvek je rado naglašavao svoje radničko poreklo, vaspitanje koje su mu roditelji preneli, veličajući obične ljude.
Porodica Glogovac se tokom Nebojšinog života selila, pa je nakon Trebinja sledeće mesto boravka bilo Opovo, u kojem je živeo oko godinu dana. Poslednjih meseci života Glogovac je napominjao kako bi voleo da se vrati da živi u Trebinje, jer želi da se odmori od gradskog ubrzanog života.
Nakon Opova, Glogovci dolaze u Pančevo i Nebojša tu ostaje sve do svojih studentskih dana, kada upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, na odseku psihologije.

 

Psihologiju je studirao dve godine, i sve vreme u toku studija aktivno bio član Amaterskog pozorišta u Pančevu. Nakon dve godine studija, shvatio je da je gluma njegova iskrena ljubav i strast, da je voli bez obzira na to da li će moći ikada da zaradi novac i slavu od nje.

Napušta studije psihologije i 1990. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu na klasi sa Natašom Ninković, Sergejem Trifunovićem i Vojinom Ćetkovićem. Tokom studija dobija i stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta, što je već tada bio znak da je Glogavac glumac velikih talenata i izvanrednih mogućnosti.

 

Prva uloga mu je bila u seriji „Bolji život“, 1987. godine sa sedamnaest godina. Bio je dobitnik preko 25 filmskih i isto toliko pozorišnih nagrada. Karijera mu je bila na zlatnom nivou, odisala je zaljubljenošću i posebnim žarom i nepresušnim entuziazmom koji je posedovao. U svakom trenutku se videla njegova prevelika ljubav i strast prema svom poslu, koji je obavljao sa izuzentom posvećenošću.

 

- Prosto dajemo od srca i ne misleći o tome ni koliko ni šta, ali u suštini, čovek je takvo biće, i neka je… Dajemo iz tog osećaja zadovoljstva. Osećam se kao dobar čovek što sam nekom pomogao, što sam nekom dao neku kintu, što sam pomogao nekoj baki da ponese neke stvari sa pijace… To je u stvari zbog tog ličnog osećaja koji nama prija. Ali dobro, neka je tako - rekao je o milosrđu i dobroti jednom prilikom i sa time razvio svima svest o dobroti, i dao glavnu definiciju života.

 

 

Nastavak na sledećoj strani...

Dobro je poznavao ljudsku psihu jer je dve godine studirao psihologiju, pa je mnogo puta apelovao na ljude da vode računa o pravim vrednostima u životu:

- Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima jer su jedino one temelj ljudskog postojanja - zaključivao je Glogovac.

 

Nažalost, 9. februara 2018. godine, u godinama kada je trebalo da se raduje novim životnim ciljevima, idejama i planovima, opak protivnik ga je savladao neočekivano i podmuklo. Nije bilo šanse da mu se suprotstavi i odupre, ma koliko se trudio da ga savlada.

 

Posle ovog događaja nastala je tišina koja nas podseća da je život isuviše kratak za sve stvari koje želimo da uradimo, i da je samo važna ljubav, dobrota, milosrđe i dobra dela za čoveka, jer će po tome zauvek da se pamti i da živi u našim srcima, baš kao što ćemo pamtiti i Nebojšu Glogovca, najvredniji dragulj našeg teatra.

- Vreme je naš najveći neprijatelj, nisu ljudi. Ljudi su prolazni kao i sve ostalo, ali vreme će uvek biti tu da vam oduzme sve. Godine, mladost, ljubav, sećanja, voljene osobe, a na kraju i vas. Vreme nikom ne prašta. Od vremena još niko pobegaao nije - rekao je jednom prilikom Nebojša.

 

I bio je upravu. Zaista je njegov odlazak uzeo sve, ali jedino sećanja nije mogao niti će ikada moći.

„Ako sijaš, sjajno je, ako mrčiš mračno je“- učio nas je ovaj legendarni glumac, koji je obasjavao našu scenu više od trideset godina.

 

Takođe, svi pamtimo kada je otpevao emotivne stihove „A što ti je, mila kćeri, jelek raskopčan“, gde je neposredno pre stihova izjavio:

- To je samo putovanje. Svi ćemo mi tamo - te reči nam svima i dan danas srce rastužuju.