Mnogobrojne plastične operacije, promena boje kože, tabletomanija, fobije, pedofilija i misteriozna deca samo su neke od kontroverzi koje su se vezivale uz ime Majkla Džeksona, koji je nakon tragične smrti zaradio više novca nego tokom svoje četrdesetogodišnje karijere.
Dvadeset petog juna navršilo se jedanaest godina od smrti kralja popa Majkla Džeksona, koji je preminuo u svom domu zbog predoziranja lekom propofolom.
Te noći kad je preminuo, njegov lični lekar Konrad Mari dao mu je ovaj snažni anestetik, koji ne sme da se koristi van bolnica jer usporava disanje, brzinu otkucaja srca i snižava krvni pritisak. Nakon smrti kontroverzne zvezde otkriveno je da je godinama redovno uzimao taj lek kako bi mogao da spava.
Doktor Mari postao je lični Džeksonov lekar samo mesec i po dana pre njegove smrti, a trebalo je da ga prati tokom turneje koju je pevač planirao.
Stanovao je s njim u iznajmljenoj kući u Los Anđelesu i pronašao ga onesvešćenog, ujutro 25. juna 2009. godine. Pokušao je da ga reanimira masažom srca, ali bezuspešno. Zatim je stigla Hitna pomoć koja je 42 minuta reanimirala pevača pre nego što je prebačen u medicinski centar UCLA, gde je konstatovana smrt. Prema službenoj verziji, Majkl Džekson umro je od srčanog udara koji je prouzrokovao lek propofol, a pored toga, bolovao je i od anoreksije. Naime, s visinom od 178 centimetara, bio je težak samo 44 kilograma, a nedavno su procurile i informacije kako je bio potpuno ćelav, da su mu u želucu pronađene samo tablete, a celo telo bilo mu je prekriveno ubodima od igala.
Lekar Konrad Mari osuđen je na četiri godine zatvora za ubistvo kralja popa, a posle pola odležane kazne izašao je na slobodu. Iako su se mnogi nadali da će se teorije zavere o smrti Majkla Džeksona završiti tom presudom, šest godina kasnije one ne samo da nisu prestale već se i umnožavaju. Tako Frenk Dileo, dugogodišnji Džeksonov menadžer, smatra da je Majkl žrtva prevare i kako je sasvim jasno da više vredi mrtav nego živ.
- Sa sigurnošću tvrdim da Konrad Mari nije jedini koji zaslužuje suđenje zbog Majkla - izjavio je Dileo.
Ono što je svakako neosporno jeste to da je korišćenjem njegovog lika i dela posle smrti ostvaren prihod od 1,5 milijardi dolara i da je on zvezda koja je najviše zaradila posthumno, oborivši rekord Elvisa Prislija. Od njegove smrti, prodato je više od 50 miliona albuma, a ustanovljeno je da je za ovih šest godina Majkl zaradio više novca nego tokom cele karijere. Porodica Majkla Džeksona i dalje smatra da je on namerno ubijen, a njegova majka Ketrin čak je tužila promotera turneje AEG Live. U tužbi vrednoj 40 miliona dolara, ona tvrdi da je ova koncertna agencija doprinela smrti njenog sina tako što je angažovala lekara Konrada Marija koji je bio uz njenog sina. Majklov sin Prins rekao je tokom svedočenja kako su organizatori turneje, koja je trebalo da počne u Londonu, nametnuli previše obaveza njegovom ocu i da je zato često nakon razgovora s njima plakao i govorio: "Ne mogu ovo da izdržim. Oni će me ubiti". Prins je ispričao i da je video kako je njegov otac preminuo
- Čuo sam vrištanje na spratu. Otišao sam gore i video doktora Konrada kako oživljava tatu. Zatim je došla moja sestra Paris, vrištala je sve vreme govoreći da želi da vidi oca. On je visio preko polovine kreveta, a oči su mu bile bele i okrenute naopako. Svi smo plakali i čekali da odemo u bolnicu - rekao je njegov najstariji sin na suđenju 2013. godine i zatim dodao da im je lekar potom rekao: "Žao mi je deco, tata vam je mrtav. Na pitanje kako su reagovali kada su to saznali, Prins je rekao da su samo plakali".
Trebalo nam je dugo da shvatimo da je naš otac velika zvezda. Nisam bio svestan koliko je poznat, želeo je da budemo normalni. Sestra i ja shvatili smo to gledajući video-snimke s njegovih koncerata na kojima devojke vrište. Uvek smo slušali njegovu muziku, ali nikad nismo znali koliko je slavan", rekao je Prins.
Na sceni od šeste godine
Majkl Džozef Džekson rođen je u radničkoj porodici 29. avgusta 1958. u predgrađu Čikaga kao sedmo od devetoro dece Džozefa Voltera i Ketrin Ester. Ostatak porodice čine: Rebi, Džeki, Tito, Džermejn, La Toja, Marlon, Rendi i Dženet. Majkl je pokazao muzički talenat s pet godina nastupajući s društvom iz odeljenja. Marlon i on pridružili su se 1964. grupi Braća Džekson, koju su oformili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn. Sa osam godina on i Džermejn postali su vodeći vokali, a naziv grupe promenjen je u Džekson 5.
Ubrzo je upoznao Kvinsija Džonsa, koji je pristao da bude producent njegovog solo albuma. Izdat 1979. godine, Džeksonov prvi CD prodat je u sedam miliona primeraka u Americi i oko 20 miliona širom sveta. Usledile su i prve nagrade za najbolji album, muškog izvođača i najbolji singl, sve u kategorijama soul i ritam i bluz. Uprkos komercijalnom uspehu, Džekson je smatrao da je album trebalo da ima mnogo veći uticaj i bio je odlučan u tome da nadmaši očekivanja sledećim izdanjem.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
U kandžama estetske hirurgije
Majkl je 1982. objavio svoj drugi album Triler koji je postao najprodavaniji na svetu. Dve godine kasnije, dok je snimao reklamu za Pepsi, radnici su slučajno ispalili raketu za specijalne efekte koja je Majkla pogodila u glavu i spalila mu kožu lica. Opekotina je bila drugog stepena i veruje se da je tada počela era njegovih plastičnih operacija. Teška i komplikovana hirurška intervencija ostavila je posledice i naterala kralja popa da počne da pije i analgetike kako bi ublažio nepodnošljiv bol. Pepsi mu je isplatio ogromnu odštetu koju je donirao udruženju za pomoć ljudima sa opekotinama.
Džeksonovi zdravstveni problemi eskalirali su početkom osamdesetih kada su mu lekari navodno dijagnostikovali vitiligo i lupus. Njegova tamna boja kože postajala je sve svetlija i svetlija, a javnosti je 1993. rečeno da boluje od leukodermije, retke bolesti zbog koje koža gubi melanin, pigment koji joj daje boju. Kako je vreme prolazilo, sve češće je posećivao estetske hirurge. Po ko zna koji put operisao je nos, zatezao je lice, u bradu i obraze ugradio je implantate, ali nijedan zahvat nikada nije javno priznao.
Sve jača zavisnost od mnogobrojnih lekova naterala ga je da krajem 1993. otkaže turneju, a ubrzo su u javnost procurile i optužbe za seksualno zlostavljanje dece. Večiti Petar Pan, kako je sam sebe nazivao, uzimao je lekove za smirenje zbog stresa, što ga je gurnulo u novu zavisnost. Javnost je ubrzo bila šokirana njegovim licem koje je počelo da se raspada. Šuškalo se da je glavni uzrok tome veliki broj operacija. Tabloidi su tvrdili da Džekson spava u hiperbaričnoj komori da bi usporio proces starenja. Slavni pevač zatim je kupio šimpanzu Babls s kojim je počeo da se druži, što je još više doprinelo njegovom imidžu ekscentrika. Majkl je tada rekao da je Babls koristio njegov toalet i da je sređivao njegovu sobu. Zbog tih izjava, dobio je novi nadimak Džeko Ludak.
- U muzičku industriju ušao sam sa šest godina. Kao što je Čarls Dikens rekao: Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena. Ali ne bih ni za šta menjao svoju karijeru. Dok neki namerno pokušavaju da me povrede, ja koračam krupnim koracima zato što imam prelepu porodicu, snažnu veru i predivne prijatelje i fanove koji su me podržavali i još uvek me bodre - rekao je u jednom intervjuu.
Brak sa Elvisovom ćerkom
Početkom devedesetih pokrenuta je lavina optužbi na njegov račun: optužen je za pedofiliju sa trinaestogodišnjim Džordanom. Dečakov otac i Džekson započeli su pregovore oko finansijskog dogovora, a prvog januara 1994. pevač im je van suda isplatio 22 miliona dolara. Reakcije medija stavile su pop zvezdu u nezavidnu poziciju, a sve glasnije moglo se čuti da novcem prikriva svoja brojna nedela. Nakon isplate, Džordan Čendler odbio je da nastavi krivični postupak. Dokaza nije bilo dovoljno i država je zatvorila slučaj. U jednom intervjuu koji je dao sa svojom budućom ženom Lizom Mari Prisli, izjavio je da nije nikada povredio dete, kao i da je platio zato što je slučaj mogao da potraje i do sedam godina i da je tako učinio uslugu ocu tinejdžera kojeg je navodno zlostavljao.
Tek nedavno u potpunosti je uklonjena sumnja sa Džeksona kada je dečakov otac priznao da su njegov sin i on izmislili priču zbog novca. Kada su optužbe za pedofiliju postale javne, Džekson se vezao za Lizu Mari Prisli zbog podrške koju mu je pružala. Upoznali su se 1975. godine, a sledeći susret desio se posle skoro dvadeset godina. Čuli su se telefonom svakog dana, a ona je stalno ponavljala kako ne veruje da je Majkl bilo šta loše uradio, da se zaljubljuje u njega i da misli kako može da ga spase. Ubrzo, Majkl je telefonom 1993. godine zaprosio Lizu pitanjem: Ako bih te pitao da se udaš za mene, da li bi pristala? Venčali su se u Dominikanskoj Republici u tajnosti. Razveli su se posle nepune dve godine, ali ostali su prijatelji do kraja njegovog života. Tokom turneje u Australiji 1996, Džekson se oženio medicinskom sestrom Debi Rou koju je upoznao sredinom osamdesetih kada mu je dijagnostikovan vitiligo. Ona mu je pomagala godinama u lečenju bolesti i pružala mu emocionalnu podršku. Par je 1997. dobio sina Majkla Džozefa Džeksona Juniora (poznat kao Prins), a godinu dana kasnije i ćerku Paris Majkl Ketrin. Tek mnogo godina kasnije objavljeno je da je Debi zapravo bila plaćena kao surogat majka koja će Džeksonu roditi decu i da između njih ničeg nije bilo. Par se razveo 1999, a Debi se za devet miliona dolara odrekla starateljstva nad decom. Godine 2002. na svet dolazi Džeksonovo treće dete Prins Majkl Džekson II, a identitet njegove majke nikada nije otkriven.
Rečeno je da je dete rođeno putem vantelesne oplodnje. Iste godine u novembru, Džekson je pokazao fanovima dete prekrivenog lica, držeći ga na balkonu jedne hotelske sobe u Berlinu, što je šokiralo svet, a kasnije se izvinio za incident nazivajući ga užasnom greškom. Od tada je treće dete dobilo nadimak Ćebence. Njegova ćerka Paris u iskrenom intervjuu sa Oprom Vinfri otkrila je sve o njenom detinjstvu uz kralja popa.
Imam mnogo uspomena na oca. Bio je neverovatan i obožavali smo ga. Pokušao je da nas obrazuje što je više mogao i uvek se brinuo za nas. Nije hteo da bilo ko vidi kako izgledamo, tako smo mogli da imamo ono što on nije, a to je normalno detinjstvo", rekla je Paris i dodala da su na taj način njih troje mogli bez ometanja da idu u šetnje, restorane brze hrane i prodavnice igračaka.
- Govorio nam je da on nije imao detinjstvo. Uvek je bio u studiju i pevao dok su se njegovi vršnjaci igrali. Zato je želeo da nama to omogući. Kada je bio sa nama, bio je normalan otac - dodala je Paris koja je samo nekoliko meseci nakon očeve smrti pokušala sebi da oduzme život.
Prema pisanju američkih medija, ćerka kralja popa isekla je vene u porodičnoj kući u Los Anđelesu. Na sreću, baka Ketrin pronašla ju je na vreme, a posle izvesnog vremena u bolnici, Paris je otišla na rehabilitaciju s koje je tek nedavno izašla. Najmlađi sin Majkla Džeksona, danas trinaestogodišnji Blenket pre nekoliko nedelja odlučio je da promeni svoje ime. Naime, on je godinama trpeo vršnjačko nasilje u školi jer su ga stalno ismevali zbog imena, ali i zbog slavnog oca. Nezvanično je promenio ime u Bigi pre nego što je upisao srednju školu.
Pobednik i poraženi
Majkl Džekson zauvek će ostati upamćen i po prepoznatljivom plesnom koraku Moonwalk (hod po Mesecu), koji je prvi put izveo na 25. godišnjici diskografske kuće Motown uz pesmu Billie Jean. Nastup je posmatralo oko 47 miliona televizijskih gledalaca. Njujork tajms tada je napisao: Mesečev hod koji je uradio poznata je metafora njegovog plesačkog stila. Kako to radi? Kao tehničar, sjajan je iluzionista i jedinstven mimičar. Njegova veština da drži jednu nogu pravu dok drugom klizi, iziskuje savršen tajming.
Kada su ga upitali kako je smislio ovaj pokret, rekao je:
- Na mnogim događajima, kada plešem, osećam da sam dodirnut nečim svetim. U tim momentima, moja duša se podiže i postaje jedno sa svime što postoji. Ja postajem zvezde i mesec. Postajem ljubavnik i voljeni. Postajem pobednik i poraženi. Postajem gospodar i rob. Postajem pevač i pesma. Postajem znalac i znani. Plešem, i to je večiti ples stvaralaštva. Stvaralac i stvaralaštvo stapaju se u jedinstvu uživanja. Još plešem... dok je tu samo... ples.
Govorio je kralj popa kako ga je prva nazvala njegova najbolja prijateljica, glumica Elizabet Tejlor. Iako je planirao da tokom 2009. godine održi 50 koncerata u londonskoj areni O2, to se nikada nije desilo.
- Dolazim u London kako bih svojim fanovima otpevao pesme koje žele da čuju. Hvala vam svima. Samo želim da kažem da će ovo biti moji poslednji koncerti u Londonu. To će biti to, a kada to kažem, ja to zaista i mislim. Ovo je spuštanje zavese - rekao je samo nekoliko dana pred smrt.
Detinjstvo pod lupom
Majkl i njegovo troje dece imali su tajna imena koja su koristili u javnosti. Kako u kući nisu imali internet niti televizor, njegova deca nisu znala šta se o njemu priča i kako ga svet doživljava.
- Život Džeksonovih bio je tužan i prazan. Majkl je pravio ogromne rođendanske proslave za svoju decu, s klovnovima, mađioničarima, tortama i balonima, ali od gostiju tu su bili samo tutor, dadilja i telohranitelji. Školovali su se kod kuće, pa nisu imali nijednog prijatelja. Prodavnice igračaka i bioskopi zatvarani su kada su oni dolazili u posetu, svi zaposleni strogo su proveravani i oduzimani su im mobilni telefoni. Kamere video-nadzora pokrivale su svaki milimetar njihovog poseda, dugmad za uzbunu nalazila su se na svaka dva metra, a dvorištem su patrolirali naoružani čuvari. Pored svega toga, Majkl je i dalje išao od vrata do vrata i proveravao brave - otkrili su Džeksonovi telohranitelji nakon njegove smrti.
Zlostavljan u detinjstvu
Tokom dugotrajnih uvežbavanja i proba Džeksona je od najranijeg detinjstva fizički i mentalno zlostavljao njegov otac Džozef koji ga je često tukao i vređao. Maltretiranje u ovom dobu ostavilo je duboke i teške posledice na njegov život. Jednom prilikom Džozef je ušao kroz prozor u dečju sobu.
Upao je dok su deca spavala, sa zastrašujućom maskom na licu, uralajući iz sveg glasa. Kako je kasnije objašnjavao, hteo je da ih nauči da ne ostavljaju prozor otvoren kada odu na spavanje. Godinama kasnije, Džekson je imao košmare u kojima je kidnapovan iz svoje sobe, a o svemu tome prvi put otvoreno je pričao u intervjuu sa Oprom Vinfri 1992. godine, kada je otkrio da je tokom detinjstva često plakao jer se osećao usamljenim i da bi mu pozlilo čim bi ugledao svog oca.