Rečenice neprikosnovenog Lava Tolstoja o sreći i tajni života...
Lav Tolstoj (1828-1910) je bio pripadnik ruskog plemstva, a njegova porodica je posedovala veliko imanje i stotine sluga. Rane godine mladog plemića bile su ispunjene razvratnošću, nemoralom i nasiljem.
“Ubijao sam ljude u ratovima i izazivao ih na dvoboje kako bih ih ubio”, napisao je. “Gubio sam na kartama, izrabljivao seljake, osuđivao ih na kazne, živio raskalašeno, varao ljude… Tako sam živio deset godina”.
Ipak, on je postepeno odbacio svoj dekadentni način života, kao i nasleđena uverenja o svom aristokratskom poreklu, usvajajući radikalni, nekonvencionalni svetonazor koji je šokirao njegove savremenike.
Njegove rečenice se i dan danas citiraju. U njima se krije mudrost i tajna srećnog i ispunjenog života. O umetnosti življenja možemo puno naučiti kroz njegove reči, zato za vas izdvajamo njegove najlepše citate:
- Svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako da promeni sebe.
- Ceni dobre misli, i svoje i tuđe kad ih poznaješ. Ništa ti neće toliko pomoći koliko dobre misli da izvršiš istinski zadatak svog života.
- Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima, a o vama dobro.
- Bez telesnog rada nema zdravog tela niti zdravih misli u glavi.
- Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa, šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.
- Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.
- Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti.
- Plašljiv prijatelj strašniji je od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.
- Grešiti je delo ljudsko, opravdavati grehe delo je đavolje.
- Čovek je kao razlomak, čiji je brojilac ono što on jeste, a imenilac ono što misli o sebi. Što je imenilac veći, razlomak je manji.
- Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.
- Savest je glas duše.