Voditeljka Dea Đurđević nikada neće zaboraviti februar 2019. godine i dan kada joj je autobus otkinuo ruku u užasnoj saobraćajki. Borba lekara za njen život trajala je dugo, ali, srećom, izašla je kao pobednik.
Dea još uvek ide na terapije, ali pozitivna energija je ne napušta - ona je progovorila o svom životu sada, ali i o svom vereniku Mladenu Mijatoviću, koji je, pored mame, bio nejna najveća podrška u teškim trenucima.
- Stalno sam razmišljala o tome šta nisam rekla, a trebalo je. I koliko sam uzimala zdravo za gotovo neke naizgled sitnice u životu. Da li se ikada iko zapitao koliko je srećan što se probudio bez bola? Što može nekoga da zagrli? Što može da sam obavi osnovne životne potrebe? O tome niko ne razmišlja i smatra to normalnim i datim. Kada sam ležala nepokretna, bilo mi je žao što se i tome nisam radovala jer tada nisam bila sigurna da ću ikada ponovo moći to da uradim. Takođe, dosta sam vremena provodila sa psihijatrom kako bih kontrolisala posttraumatski sindrom, ali i zamišljala sam često kako ću opet hodati, grliti, raditi... - kazala je ona za "Srpski Telegraf", pa navela šta se promenilo od kad je imala operaciju ruke.
- Više se smejem (ako je to uopšte moguće) i mnogo se manje nerviram. Shvatam da je većina nezgodnih situacija rešiva, tako da nema potrebe za bilo kakvim stresom. Mada, moj invaliditet je bitno promenio moj život. Naime, dan počinjem lekovima, trudim se da bol smanjim na minimum i naučila sam da živim s njim. Svaki dan imam terapije i vežbam, sada kod kuće onlajn sa fizoterapeutom Milanom iz mog Fizio tima, kako bih povređene delove tela dovela bar do približnog stanja kao pre saobraćajne nezgode, naravno, to se najviše odnosi na ruku i pravilan hod - istakla je Dea i rekla šta joj najteže pada posle saobraćajke.
- Moram da priznam da mi najteže pada to što ne mogu sama da se okupam, obučem i jedem. Ali kad je najteže, ja sam najjača i radim na tome da što skorije sama i to uradim - navodi voditeljka, pa se osvrnula na partnera.
- Kada smo počeli da se zabavljamo, znala sam sa kim ulazim u vezu i bila sam spremna na to da kakva god da bude vanredna situacija, vanredno stanje ili šta god da se dešava u državi, on će biti na terenu. Mnogo vodimo računa o zaštiti. Stalno nosimo maske i rukavice, on i naočare ili vizir, stalno se prskamo alkoholom i asepsolom. Nekada prošetamo, ali sa punom opremom i najviše vremena smo kod kuće. Malo nas to i raduje jer napokon imamo vremena za nas mimo odmora, ali nam ipak nedostaju prijatelji. Nisam ja jedna od onih devojaka koja je ceo život zamišljala svoju svadbu. Što se tiče tih ljubavnih odnosa, želela sam nekoga sa kim ću biti kompatibilna i ko će mi biti, prvenstveno, najbolji prijatelj, pa onda i ljubav. Kad bude bilo vreme, biću i supruga i majka - zaključuje ona.