S obziromna to da vlada pandemija, druge bolesti disajnih puteva ostaju pomalo u senci, a pred nama je proleće, sezona u kojoj bi one mogle da prave probleme onima koji imaju alergijske reakcije i(li) astmu.
U jeku pandemije virusa korona, ovih dana su usijali su se telefoni alergologa zato to su se oni koje muči elergija našli u velikoj nedoumici da li zdravstvene tegobe koje ih muče mogu da podvedu pod preosetljivost na polen drveća ili ne daj bože pripišu oboljenu Covid-19. Iako u javnosti vlada uverenje da je suviše rano da bi se ispoljile alergijske reakcije, stručnjaci to demantuju jer je zbog lepog vremena proteklih dana procvetalo brojno drveće, a samim tim i izazvalo kijanje, curenje sekreta iz nosa, teže disanje...
Mirjana Mitrović Josipović, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, istilče za Politiku, da već 13 polena drveća pravi probleme, poput čepresa, kao i da je polen hrasta u tendenciji rasta.
− Probleme u ovom trenutku mogu da stvaraju javor, breza, grab, vrba, brest... Uznapredovalo cvetanje stvara probleme alergičnim osobama. Biologija biljaka nam pokazuje da su sve u povećanim koncentracijama poleni. Tamo gde je oštrija klima, poput Zlatibora i Kopaonika, slabija je koncentracija polena. Ali je zato ima dosta u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Pad temeperature malo će umanjiti koncetracije polena, ali sa lepim vremenom koje se najavljuje krajem nedelje, one će se ponovo razbuktati. Ukoliko se nekome javi alergija na polen prepoznaće je po karakterističnoj jakoj sekreciji iz nosa i po svrabu u grlu, nosu ili ušima − dodaje Mitrović Josipović.
Sada se javlja veoma važno pitanje − kako razlikovati Covid-19 i alergijske bolesti disajnih puteva i kako ljudi da znaju da li da potraže pomoć alergologa ili infektologa.
Oni pacijenti koji znaju za svoju bolest od ranije i koji su se posavetovali sa alergologom, znaju da koriste svoju redovnu terapiju u sezoni, kao i da je po potrebi i pojačaju.
− Ova terapija sastoji se kod alergijske kijavice od uzimanja tableta nesedativnih antihistaminika i nazalnih sprejeva sa glikokortikoidima. Ako postoji i bronhijalna astma, potrebna je redovna primena sprejeva, stručno rečeno inhalaciona terapija glikokortikoidnim pumpicama. Neki pacijenti sa astmom uzimaju kombinaciju glikokortikoida i lekova koji trenutno šire disajne puteve (brohodiklatatori) u istoj pumpici − ističe profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Sanvila Rašković, iz Klinike za alergologiju Kliničkog centra Srbije.
Ona napominje da je važno razlikovati simptome.
− Simptomi alergije se značajno razlikuju od simptoma virusne infekcije, koji obuhvataju: jezu, malakasalost, povišenu temperaturu, bolove u mišićima i kašalj. Osobe s ovakivim simptomima se svakako moraju javiti epidemiološkoj službi. Naravno, moguće je da osoba sa alergijom disajnih puteva dobije i virusnu infekciju, u tom slučaju se simptomi kombinuju, i leče se kombinovano, u zavisnosti od opšteg stanja i stepena disajnih tegoba − naglašava dr Rašković.
Ne bi trebalo smetnuti sa uma ni važne činjenice da je Covid-19 zarazno oboljenje, a da alergije to nisu, da virus korona može da izazove povišenu temparaturu, a alergija ne, da su zapušen nos i kijanje u naletima ipak karakteristični za alergije. Uz to, Covid-19 odlikuju kratak dah i otežano disanje.