Na današnji dan pre četiri godine prerano nas je napustio naš čuveni umetnik Marinko Madžgalj.
Večiti dečak kako su ga mnogi zvali, rođen je 21. avgusta 1978. godine u Beogradu, ali je odrastao u jednom od najlepših gradova Bokokotorskog zaliva- Kotoru.Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Gordane Marić. Svoje umeće je pokazao prvenstveno kao glumac, ali i kao voditelj i pevač.
Beskrajnu harizmu je pokazao kroz mnogobrojne likove poput Safeta iz “Ranjenog orla”, doktora Koste Božića u “Grehu njene majke”, Čede Velje iz “Crnog Gruje”... Na daskama koje život znače se takođe izvanredno pokazao. Odigrao je mnogo značajnih predstava kao što su: “Šine”, “Hamlet”, “Hasanaginica”, “Kako vam drago”, “Zajedno sami” i još mnogim drugim. Jedno od poslednjih ostvarenja u kojima je uzeo ulogu bilo je “Tamo i nazad” gde je glumio sa prijateljem i kolegom Andrijom Miloševićem.
Osim glumom, publiku je očarao i kao pevač. Grupa koju je osnovao sa Ognjenom Amidžićem “Flamingosi” doživela je ogroman uspeh. 2006. godine, kada su sa pokojnim pevačem Luisom otpevali duet „Ludi letnji ples“ sa kojim su osvojili prvo mesto na Beoviziji, nakon čega je trebalo da predstavljaju Srbiju na Evroviziji u Atini, ali nažalost, do toga spletom nekih drugih okolnosti nije došlo. Flamingosi su bila grupa koja je očaravala kako mlađu populaciju tako i stariju. Žurke u to vreme su bile nezamislive bez makar jedne njihove pesme. Poslednje dve pesme “Za sve sam kriv” i “Bože“ su snimili pre Marinkove smrti, ali su objavljena tek posle tri meseca nakon što nas je on napustio. Te dve pesme i dan danas svima kidaju srce. Bio je izuzetno emotivan i blag, što se moglo jasno uočiti i kroz njegove pesme.
O njegovoj velikoj ljubavi sa koleginicom Dubravkom Mijatović pričali su mnogi. Par se upoznao sredinom juna 2007. godine na koktelu povodom snimanja filma „Na lepom plavom Dunavu“. Romansu su u početku krili, ali ljubav između njih je bila sve jača, a nakon godinu i po dana veze Marinko je zaprosio Dubravku, a sudbonosno "da" izgovorili su na tajnom venčanju. 19. novembra 2009.. Kruna njihove ljubavi je ćerka Sara. Ipak, posle sedam godina braka Dubravka i Marinko rešili su da se razvedu, a kako su mnogi pričali, “njihova ljubav je bila tolikojaka da je morala da propadne.”
Iako nisu skrivali da je bilo teško staviti tačku na takvu ljubav, glumac je nakon razvoda izjavio da “to iskustvo ne mora da bude traumatično, ukoliko su ljudi normalni”.
2015. godine Marinku je dijagnostikovan rak pankreasa, a bolest je dugo krio od svojih najmilijih. Ubrzo je usledila i prva operacija, a iako je u jednom trenutku javnosti delovalo da se njegovo zdravstveno stanje poboljšava, istina je bila nažalost suprotna. Kada su mu lekari saopštili da mu je ostalo još tri meseca života, on se trudio da ih iskoristi maksimalno do poslednjeg trenutka. Snimao je seriju u Crnoj Gori, išao je na hemoterapije, borio se, i provodio svaki momenat sa svojom porodicom.
Dvadeset dana pred smrt odlučio se na važan korak kako bi ispunio svoju veliku želju - krstio se u manastiru Ostrog. Bio je veoma slab i taj čin je jedva izdržao. Ipak, dao je sve od sebe da produži svoj život kroz molitve i duhovan život. Velika želja za životom nije ga napustila do poslednjeg trenutka.
Nažalost, 26. marta 2016. godine izgubio je borbu.
Sahranjen je 29. marta na Novom bežanijskom groblju uz zvuke pesama "Jedan dan života", "Mama Huanita", "Bolujem ja", "Tiho noći", "Na te mislim", "Što se bore misli moje".
Njegov lik i delo ostaće upamćeni zauvek, kao i tužni stihovi poslednje pesme koju jeo:
„Ako te nekada sretnem
hoću da smeješ se ponovo
i da ti vrate svu ljubav
koju sam ti ja jednom odneo...“