Korona virus, koji je do sada zarazio preko 100.000 ljudi i odneo oko 3.500 života, jeste veliki izazov ne samo u zdravstvenom smislu, već i u političkom i ekonomskom.
Virus se širi i zbog činjenice da se tehnologije i industrija razvijaju, pa su danas putovanja sa kontinenta na kontinent znatno lakša i brža nego ranije.
Međutim, upravo zbog razvoja tehnologija, svet nikada ranije nije imao bolje alate da bi se borio protiv globalne epidemije.
Evo razloga i objašnjenja zašto ne treba da paničite zbog korona virusa.
Znamo šta je
Injasio Lopes Gonji, španski profesor mikrobiologije i virologije napisao je članak za "The Conversation" u kojem kaže da je virus koji je izazvao ozbiljne upale pluća u Vuhanu identifikovan za svega sedam dana otkako je zvanično objavljena epidemija 31. decembra u to gradu, a svega tri dana kasnije objavljene su sekvence genoma.
Poređenja radi, virus HIV je identifikovan tek dve godine nakon što se pojavio 1981. godine. Znamo i da je virus prirodan, da je povezan sa sličnim korona virusima koji se mogu naći u slepim miševima i da može da mutira, ali da to ne čini često, piše "Gardijan".
Možemo da se testiramo na njega
Do 13. januara - tri dana nakon objavljivanja sekvence genoma - dostupan je pouzdan test koji su naučnici na odeljenju za virologiju berlinske univerzitetske bolnice "Charite" razvili uz pomoć stručnjaka iz Roterdama, Londona i Hong Konga.
Znamo kako da ga obuzdamo (doduše to ima značajnu cenu)
Izgleda da su se kineske drakonske mere zaštite i karantini pokazali efikasnim. U petak je u Kini zabeleženo 99 novih slučajeva, najniža cifra za šest nedelja. U nekoliko kineskih provincija nije bilo novih slučajeva već nedelju dana, a neke sada ponovo otvaraju škole. U mnogim zemljama su infekcije u definisanim klasterima, što bi trebalo da im omogući lakše savladavanje epidemije.
Ne možemo lako da se zarazimo (ako smo pažljivi) i možemo da ga ubijemo (ako probamo)
Često, pažljivo pranje ruku, kao što sada svi znamo, jeste najefikasniji način da se zaustavi prenošenje virusa, dok će rastvor etanola, hidrogen peroksida ili izbeljivača dezinfikovati površine.
Visok rizik od zaraze imaju oni koji žive ili imaju direktan fizički kontakt sa nekim zaraženim, kojima neko kažlje i kija u lice (ili dođu u kontakt sa korišćenom maramicom), ili da budu licem u lice u kontaktu sa zaraženim na manjoj udaljenosti od dva metra duže od 15 minuta. Dakle ne možete da se zarazite ako samo prođete pored nekog zaraženog na ulici.
U većini slučajeva simptomi su blagi i mladi ljudi imaju mali rizik od zaraze
Prema istraživanju na 45.000 potvrđenih infekcija u Kini, 81% slučajeva zaraze prouzrokovalo je samo blažu bolest, 14% pacijenata imalo je simptome koji su opisani kao „teški“, a samo 5% su smatrani „kritičnim“, pri čemu je polovina njih rezultirala smrću . Samo 3% slučajeva tiče se ljudi mlađih od 20 godina, deca izgleda da su jedva pogođena virusom, a stopa smrtnosti za mlađe od 40 godina iznosi oko 0,2%.
Stopa smrtnosti raste kod starijih od 65 godina i dostiže skoro 15% u starijim od 80-ih godina, posebno kod onih koji su već imali srčana ili pluća oboljenja.
Postoje prototipi vakcine
Komercijalne farmaceutske i biotehnološke laboratorije poput "Moderne", "Inovio", "Sanofi" i "Novavak", kao i akademske grupe poput one na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji - od kojih su mnoge već radile na vakcinama za slične viruse povezane sa SARS-om - imaju prototipe preventivnih vakcina u razvoju, od kojih će neki uskoro biti spremni za testiranje na ljudima (mada će njihovoj efikasnosti i bezbednosti trebati vremena da se utvrdi).
Desetine tretmana se već testiraju
Do sredine februara, u toku je više od 80 kliničkih ispitivanja za antivirusno lečenje, prema magazinu "Nature", a većina se već uspešno koristi u lečenju drugih bolesti. Lekovi poput remdesivira (ebola, SARS), hlorokvin (malarija), lopinavir i ritonavir (HIV) i baricitinib (reumatoidni poliartritis) testiraju se na pacijentima koji su se zarazili korona virusom, a u nekim slučajevima se lečenja primenjuju i pomoću veštačke inteligencije.