Dijabetolog Aleksandar Opačić iznenadio je građanje svojim tvrdnjama, ali i istakao koliko puta godišnje treba proveravati šećer.
Predsednik Dijabetološkog društva Srbije, Aleksandar Opačić tokom gostovanja u Jutarnjem programu - Prve televizije, govorio je o sve češćem obolevanju od dijabetesa 2, koji mitovi su u vezi sa njim, ali i koliko često bi se trebalo kontrolisati.
— Najčešći znaci za uzbunu su suvoća usta, učestalo mokrenje, povećana žeđ. Tu su i zamor, osećanje kao da 'niste baš puni energije', neke tegobe, ljudi često čak i te simptome zanemare, pripisuju ih naporu ili stresu na poslu. Smatraju da to sigurno nije visok šećer, a rano otkrivanje je vrlo važno. Prevencija jeste cilj, posebno kada pričamo o dijabetesu tipa 2. Kod tipa 1 genetski faktor odlučuje, ali u tipu 2 je prevencija mnogo bitna. Dnevno, minimum 30 min fizičke aktivnosti smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 50 odsto. Ako tome dodamo i zdrav način i stil života, kojem bi svi trebalo da težimo, rizik se smanjuje. Bez alkohola, cigareta, uz zdravu ishranu bogatu povrćem i voćem, smanjuju rizik za 75 odsto — rekao je Opačić i dodao da nisu istinite tvrdnje da se od prekomernog šećera može dobiti dijabetes.
— To je mit, koji bi stvarno trebalo da odmah razbijemo. Šećer, odnosno dijabetes, ne dobija se tako što jedete i jedete slatko, i onda dobijete šećernu bolest. U dijabetesu je skoro isto da li jedemo kašiku brašna ili kašiku šećera. Kada odemo na kontrolu i proverimo šećer, onda kažemo, ma juče sam bio na slavi, to nema veze šta ste jeli dan pre. Ako vama pankreas radi kako treba, dovoljno mu je dva sata od obroka da svede šećer na normalu. To šta ste jeli juče, danas, nebitno je za rezultate — rekao je on.
Predsednik Dijabetološkog društva Srbije ističe i koliko puta godišnje treba kontrolisati šećer.
— Mi volimo da kažemo, jednom u šest meseci ali ako neko nema ni nasledni faktor, onda je dovoljno jednom godišnje meriti šećer u krvi. Nažalost, nije tako u praksi, mi apelujemo i na zdrave ljude da radimo prevenciju, o tome se stalno priča a svetske statistike su sve lošije i lošije. Dok nas ne zaboli, kao što doktori kažu, ne idemo kod lekara —rekao je on.
NE PROPUSTITE
