Iako otvoreno govori o mentalnom zdravlju, Rene Bruks ponekad krije svoju depresiju od drugih, a nedavno je u autorskom tekstu otkrila kako to radi i zašto, kao i zbog čega je svaki od ovih vidova ponašanja pogrešan kad postane navika.
Rene Bruks je poznata američka edukatorka o mentalnom zdravlju, koja neretko priča o tome kako živeti normalno s depresijom, ADHD-om i traumama i prihvatiti to da si drugačiji s humorom i iskrenošću.
– Kao neko ko se otvoreno zalaže za podizanje svesti o mentalnom zdravlju, uvek podstičem svoje pratioce da potraže podršku i budu iskreni prema prijateljima i porodici u vezi sa onim kroz šta prolaze, umesto da kriju svoje stanje ili se izoluju od drugih – objasnila je ona jednom prilikom u članku koji je napisala za platformu Teva.
Međutim, ne uspeva uvek da živi onako kako veruje da bi trebalo.
– Ali biću iskrena sa vama: ne pridržavam se uvek sopstvenih saveta. Niko nije savršen i postoje trenuci kad ne uspevam da uradim ono što je najbolje za mene kada je reč o suočavanju s depresijom. Ponekad se to ispoljava tako što svoju depresiju skrivam od drugih ili pokušavam da prikrijem kako se zaista osećam – iskrena je Rene Bruks, koja je odlučila da podeli neke od strategija kojima se služila kako bi sakrila depresiju.
Izolacija
– Najočigledniji način da sakrijete depresiju jeste, jednostavno, da se sakrijete. Povlačenje u sebe je jedna od stvari koje su nam prirodne kad smo depresivni. Možemo da ostanemo kod kuće, izbegavamo društvene mreže i telefonske pozive, a ako smo baš vešti u tome, čak i da se pravimo da ne čujemo kada neko pokuca na vrata – kaže ona.
Rene ističe da joj je teško da se izoluje od bliskih ljudi, poput roditelja ili najboljih prijatelja, jer je dovoljno dobro poznaju da primete kad nešto nije u redu. Ako im se neko vreme ne javlja, krenuće da je traže.
– Iako nam čini da nam prija malo prostora i samoće, činjenica je da od depresije ne možemo da pobegnemo. Samoizolacija je tek privremeno rešenje za mnogo veći problem – napinje Rene Bruks.
Razdražljivost i loše raspoloženje
– Volim da razdražljivost posmatram kao rođaku izolacije – ako smo stalno neraspoloženi i neprijatni prema drugima, niko neće želeti da bude u našoj blizini. To je sjajan način (naravno, ironično rečeno) da izbegnemo odgovornost i dodatno se izolujemo – piše Rene.
– Sećam se perioda kad sam radila na veoma velikom i zahtevnom projektu koji me je potpuno preplavio. Umesto da priznam sebi da se ne osećam dobro i da mi je potrebna podrška, ponašala sam se grozno prema tadašnjem dečku – priznaje.
Ipak, Rene podseća da biti razdražljiv i neprijatan prema ljudima u našem okruženju nije fer i da takvo ponašanje ne donosi ništa dobro, već samo doprinosi tome da se osećamo još gore nego što pre toga.
Stalna zauzetost
– Vremenom sam shvatila da je jedan od vrlo efikasnih načina da izbegnem suočavanje sa sopstvenim osećanjima taj da sebi nikada ne dozvolim da dovoljno dugo zastanem i razmislim o njima. (Da, ponovo ironija.) – piše ona.
– Pre samo nekoliko meseci prolazila sam kroz naročito težak period depresije. Od trenutka kada bih se ujutru probudila pa sve do odlaska na spavanje, neprestano sam sebi pronalazila obaveze – priznaje Rene i dodaje: – Nisam želela da razmišljam o svojim problemima, pa sam ih jednostavno zatrpavala dodatnim poslom.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što se osećala potpuno iscrpljeno, frustrirano i još depresivnije nego na početku, napominje i podseća da je neprestana zauzetost poput stavljanja flastera na ranu koju prethodno nismo očistili: spolja deluje kao da je problem pod kontrolom, dok se ispod površine stanje pogoršava.
Mobilni telefoni i drugi elektronski uređaji
– Ponekad će vas neko pozvati da izađete iz kuće baš onda kada vam nije ni do čega. Nekada ćete osetiti da vam je potreban predah od drugih ljudi. A postoje i trenuci kada jednostavno želite da se udaljite od okruženja i malo dođete sebi – kaže Rene.
– U svim tim situacijama pametni telefoni mogu da nam posluže kao način da se mentalno isključimo, bez obzira na to gde se nalazimo. Posezanje za telefonom ili drugim elektronskim uređajem nam omogućava da nestanemo pred očima drugih, a da fizički i dalje budemo tu – primetila je.
Kako ističe, dešavalo joj se da čitave proslave provede skrolujući po telefonu, a sebi je govorila da je dovoljno što je prisutna u prostoriji. Istina je, međutim, bila sasvim drugačija – iako je bila tu, nije bila zaista prisutna.
Šta iz svega ovoga možemo da naučimo?
Ne morate u svakom trenutku da pokazujete drugima kako se osećate i kroz šta prolazite da biste delovali iskreno, niti ste dužni da delite lične informacije s ljudima kojima ne verujete.
Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi koji se bore sa depresijom mogu da osete potrebu da svoje stanje zadrže za sebe, podseća Rene Bruks.
– Možda se plašimo osude prijatelja ili kolega. Možda ne želimo da pokvarimo raspoloženje drugima ili da budemo doživljeni kao teret – kaže ona, ali dodaje da to ne sme da bude način ponašanja koji nam se podrazumeva.
– Ipak, važno je da prikrivanje depresije ne postane navika. Ono može da dovede do nezdravih načina suočavanja s problemima, koji samo dodatno pogoršavaju naše stanje. Kad stalno skrivamo ono kroz šta prolazimo biće nam mnogo teže da zatražimo i dobijemo pomoć onda kada nam je zaista potrebna – podseća Rene.
- Nacionalna linija za mentalno zdravlje i prevenciju samoubistva u Srbiji je 0800-309-309 (dostupna 24 sata dnevno, besplatno i anonimno).
- Ova linija radi pri Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije.
BONUS VIDEO
"Često se depresija maskira u telesne simptome"
NE PROPUSTITE
