Pandemijom virusa korona, karantinima, merama izolacije i samoizolacije pogođene su milijarde ljudi na svetu.
Sada brojni psiholozi u mnogim zemljama na primeru pandemije istražuju kako ljudi zapravo reaguju na nedaće, piše „Sajentifik Ameriken“, prenosi Sputnjik.
- Uticaj pandemije na psihičko zdravlje je neverovatan. U jednom trenutku čak trećina svetske populacije bila je zatvorena u kuće. To znači da je 2,6 milijardi ljudi, više nego što ih je bilo na planeti tokom Drugog svetskog rata, doživljavalo emocionalne i finansijske odjeke pandemije. Pandemija i karantini su bez sumnje najveći psihološki eksperiment u istoriji koji je sproveden - napisala je psiholog Elke Van Huf, profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu, prenosi američki naučni list.
Jedna od ključnih osobina ljudi je prilagodljivost, a ona je došla do izražaja i tokom pandemije, navodi psihijatar Džordž Vailant sa Harvard univerziteta, koji kaže „kada se grana savije i ne polomi se, ona se vrati i nastavlja da raste“.
U prilog Vailantovoj metafori govore i poslednja saznanja psiholoških istraživanja. Prema njihovim rezultatima, čak dve trećine ljudi vrlo brzo se oporave i ne pate od dužih psiholoških problema posle teških stresnih situacija.
Međutim, ona jedna trećina pati od pravih psiholoških problema koji mogu trajati mesecima, pa i godinama.
Čak i da se većina pokaže otpornim, dobar deo ljudi je ugrožen psihološkim uticajem pandemije, pa nas očekuje pravi cunami mentalnih bolesti, upozoravaju stručnjaci.
Ljudi se sreću sa višestrukim udarcima – strahom od bolesti, usamljenošću, gubitkom voljenih, posledicama ekonomske krize, neizvesnošću kada će se pandemija završiti. Mnogi će zbog toga patiti od depresije, anksioznosti ili posttraumatskog stresa. To su pokazali i rezultati poslednjih istraživanja.
- Pandemija je pokrenula sve moguće izvore stresa, što će mnogi veoma teško podneti - kaže psiholog Anita Delondžis sa Univerziteta Britanska Kolumbija.
Otpornost svakog pojedinca se dalje komplikuje činjenicom da nisu svi izloženi pandemiji na isti način i da to zavisi od ličnog zdravstvenog stanja, ekonomskog i socijalnog položaja, navodi medicinski antropolog Kerol Vortman sa Emori univerziteta.
Zbog takvog uticaja na mentalno zdravlje i psiholozi su, po ugledu na naučnike koji ubrzano rade na vakcini protiv korone, pojačali svoja istraživanja o psihološkim posledicama pandemije.
Masovni prelazak na virtualne forme rada i druženja doprineo je i ubrzanju istraživanja. Psihijatar Denis Černi sa Maunt sinaj medicinske škole u Njujorku, navodi da će to doprineti novoj „nauci o prilagodljivosti“.
- Moći ćemo da naučimo kako da pomognemo ljudima da postanu otporni na nešto čak i pre nego što se to dogodi - kaže on.
Džordž Bonano sa Kolumbija univerziteta, koji je istraživao psihološke posledice velikih trauma, navodi da 65 odsto ljudi pokaže minimalne psihološke simptome kad se suoče sa velikim stresom. Međutim, 25 odsto ima privremene probleme, dok 10 odsto pati od trajnih mentalnih poremećaja.
Međutim, kako dodaje, ono što je zabrinjavajuće je da se za ljude koji su niže na ekonomskoj lestvici, opasnost od psihijatrijskih poremećaja udvostručava.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi posledice trenutne pandemije mogle biti teže. Kako navodi Dejzi Fankur, epidemiolog sa Univerziteta London, „ovo je prvi put u istoriji da imamo globalni karantin koji tako dugo traje“, što bi moglo veoma negativno da utiče na psihu ljudi.
Jedno od velikih psiholoških istraživanja već je završeno u Kini, koja je prva pogođena epidemijom novog virusa korona. Prema njenim rezultatima, čak 35 odsto ljudi je reklo kako je kao posledicu karantina imalo psihološke probleme.
Druga studija iz SAD pokazala je da karantin naročito pogoršava anksioznost kod ljudi koji od nje već pate.
Nije virus korona zapretio samo fizičkom zdravlju starijih, već i mentalnom, pokazuje studija koja se sprovodi na 64.000 ljudi širom sveta. Iako nisu izloženi svakodnevnom stresu kao što su posao i slični egzistencijalni problemi, stari su u toj studiji tokom pandemije pokazali isti nivo stresa kao i radno sposobna populacija, kaže Nensi Sin, psiholog sa Univerziteta Kolumbija.
Ono što je pozitivno je da se stariji bolje nose sa tim stresom nego mlađi. Psiholozi pretpostavljaju da je to što su zbog velikog životnog iskustva razvili mehanizme za odbranu od stresa.
Dejzi Fankur navodi da u Velikoj Britaniji sprovode istraživanje na 84.000 ljudi, čiji su prvi rezultati pokazali da je nivo depresije daleko viši nego pre pandemije. Najpogođeniji su oni koji su već patili od nje, oni koji žive sami, ali i mlađi ljudi.
Fankur kaže da mnogi ljudi izvlače i psihološku korist iz pandemije, jer razvijaju mehanizme za odbranu od stresa koji će im koristiti i kasnije, kao što su dovoljno sna, zdravija ishrana, održavanje društvenih kontakata, vežbanje...
NE PROPUSTITE
