Pirinač je jednogodišnja biljka iz familije poaceae i predstavlja jednu od najstarijih poljoprivrednih kultura. Vodi poreklo iz tropskih i suptropskih predela Afrike i južne i jugoistočne Azije. Postoje dve vrste, sa mnoštvom sorti, ali sve zahtevaju toplotu i zemljište u potpunosti zasićeno vlagom. Služi kao glavna hrana narodima Azije, a dosta se troši i u drugim delovima sveta. Pirinač se upotrebljava i za proizvodnju alkoholnih pića, u kozmetici i narodnoj medicini (pirinčana voda). Sa stanovišta ishrane, on ima veliku prehrambenu vrednost. Osnovni sastav pirinča podrazumeva 13 odsto vode, 7 odsto proteina, 2,2 odsto masti, 73 odsto ugljenih hidrata, 1,2 odsto minerala… Pored toga, on u sebi sadrži vitamine E, B-1, B-2 i B-6. Posebno je bogat mineralima i to natrijumom, kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem, cinkom, jodom...
IZVOR ZDRAVLJA
Kada je reč o ishrani sportista, pirinač zauzima veoma visoko mesto. Svi znamo da ugljeni hidrati predstavljaju gorivo za organizam, ali i da se veoma lako pretvaraju u nepoželjne masne naslage, pa je zato njihov pravilan izbor od izuzetne važnosti. Tu na scenu stupa pirinač jer su ugljeni hidrati iz pirinča kompleksni i sastavljeni iz dugačkih lanaca molekula. Da bi ih organizam svario, prvo mora da ih rastavi na one jednostavne, a vreme potrebno da se pirinač apsorbuje može da iznosi čak i do 90 minuta. To znači da se smanjuje verovatnoća nagomilavanja masti koje bi nastale iz ugljenih hidrata. Kada uporedimo pirinač sa drugim žitaricama, vidimo da on ima najveću energetsku vrednost: 100 g sadrži 1.505 kJ (360 kcal), ali i 360 kalorija, 6,61 g belančevina, 79,34 g ugljenih hidrata, 0,58 g masti, 1,4 g celuloze, 12,89 g vode, 0,58 mg vitamina B1, 5,09 mg vitamina B3, 1,34 mg vitamina B5, 0,15 mg vitamina B6, 9 mg kalcijuma, 11 mg bakra, 4,36 mg gvožđa, 35 mg magnezijuma, 108 mg fosfora, 86 mg kalijuma, 1,16 mg cinka, 1,1 mg mangana i 15 mkg selena.
LEKOVITA SVOJSTVA
Pirinač ne utiče na povećanje nivoa šećera i holesterola u krvi, već ih stabilizuje. On poboljšava funkciju mišića snabdevajući ih energijom za rad, pomaže funkcije nerava, pluća i omogućava nam da duže ostanemo u dobroj formi. Deluje umirujuće na mozak, centralni nervni sistem, ublažava depresiju i pomaže kod lečenja bolesti pluća. Mogu ga koristiti osobe koje boluju od dijabetesa, gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu i ukoliko se javi višak ili manjak želudačne kiseline. Ublažava poremećaje u organima za varenje i štiti od stvaranja kamena u bubregu. Iz svega navedenog jasno je zašto je pirinač toliko popularan među sportistima i zbog čega je važno da konzumiranje ove namirnice bude naša svakodnevna navika.
Pevačica Gven Stefani pobornik je zdravog načina života, a u svoju ishranu svakodnevno uvršćuje razne namirnice. Ipak, nikada nije odustala od pirinča. Koristi ga ga u brojnim jelima, a jedna od njenih miljenih poslastica jeste sladak pirinač začinjen cimetom.
Rižoto sa spanaćem
Sastojci:
400 g spanaća
so
glavica luka
2 čena belog luka
2 kašike maslinovog ulja
250 g pirinča
1 l supe od povrća
50 ml suvog belog vina (rizling)
50 g maskarponea
biber
30 g parmezana
125 g gorgonzole
Priprema:
Spanać očistiti, oprati i osušiti pa ga zatim blanširati u vreloj posoljenoj vodi. Potom ga ocediti i krupno iseći. Crni i beli luk oljuštiti: crni iseći sitno, a beli izgnječiti. Oba izdinstati na vrelom ulju, dodati pirinač i nastaviti sa kuvanjem. Postepeno dolivati toplu supu. Pustiti da pirinač kuva oko 15 minuta, sve dok ne ispari tečnost. Spanać dodati oko 2 minuta pre završetka kuvanja i potom usuti belo vino. U rižoto umešati maskarpone, pobiberiti i potom dodati parmezan. Izmešan rižoto rasporediti na tanjire, a gorgonzolu iseći na komadiće. Preko zelenog rižota staviti komadiće gorgonzole i po želji sve posuti sveže rendanim parmezanom ili mlevenim šarenim biberom.
Priredila: Ksenija Konić
