icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

PRVI DAN PROLEĆA

Prolećna ravnodnevnica: Ovo je sve što treba da znate o početku proleća

Podeli:

Danas u 11 časova i 28 minuta nam je stiglo proleće...
foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

 

Šta se zapravo događa na dan ravnodnevice i kako se širom sveta proslavlja dan buđenja i ponovnog rođenja, otkriva National Geographic Srbija.

 

Astronomsko proleće na severnoj hemisferi počinje danas 20. marta i završava se u sredu 21. juna. Prolećna ravnodnevica na severnoj hemisferi je takođe poznata kao martovska ravnodnevica, a na južnoj hemisferi je poznata kao jesenja ravnodnevica. Martovska ravnodnevica obeležava trenutak kad Sunce preseče nebeski ekvator, zamišljenu liniju na nebu iznad Zemljinog ekvatora, s juga ka severu.

 

Ovaj trenutak se dešava 19, 20. ili 21. marta svake godine. Zašto se zove ravnodnevica? Budući da će danas noć i dan biti gotovo jednake dužine, 12 sati, ceo svet ovaj događaj naziva ravnodnevicom (equinox), što u latinskom bukvalno znači jednaka noć (equi - jednaka, nox - noć). U stvarnosti, ravnodnevice na podrazumevaju tačno 12 sati dnevne svetlosti. Solsticijum i ravnodnevica obeležavaju ključne faze u astronomskom krugu na Zemlji. Postoje dve ravnodnevice (prolećna i jesenja) i dva solsticija (letnja i zimska).

 

Njihovi datumi nisu fiksni zbog eliptičnog kruženja Zemlje oko Sunca. Početkom januara, Sunce je najbliže Zemlji, a početkom jula je najudaljenije. Šta se događa na dan ravnodnevice? Zemljina osa je uvek pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na ekliptičnu, odnosno zamišljenu ravan koju Zemljina orbita stvara oko Sunca. Bilo kog drugog dana u godini nagib Zemljine ose je u uspravnom položaju u odnosu na sunčeve zrake. Ravnodnevica se događa gotovo u isto vreme širom sveta. Ove godine, proleće stiže u 11 sati i 28 minuta. Slavljenje novih početaka Martovska ravnodnevica se već dugo slavi kao trenutak ponovnog rođenja na severnoj hemisferi.

 

Mnoge kulture imaju mnoge prolećne festivale i praznike u periodu oko martovske ravnodnevice. Tako se na primer u Indiji obeležava proleće obeležava festivalom Holi, u okviru kojeg se slavi pobeda dobra na zlom. Poznat je i kao festival boja, i slavi se posipanjem boja i plesanjem na ulicama. Uoči dolaska proleća, u Japanu željno iščekuju cvetanje trešanja, kada će se cela zemlja obojiti u ružičasto.

 

Budući da je prolećna ravnodnevica simbol rađanja, obnavljanja i rasta, u drevnoj Italiji je postojala tradicija da žene sade biljke u baštama Adonisa tokom ovog dana. Budući da su mnogi drevni spomenici građeni poput astroloških kalendara, kako bi mapirali kretanje Sunca tokom godine, ravnodnevica je sjajno vreme da posetite Stounhendž u Viltširu ili Čičen Icu u Meksiku.

 

 

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:


Tsimane, pleme najzdravijih ljudi na svetu


10 najboljih besplatnih turističkih atrakcija na svetu

 

Naučnici otkrili algoritam koji može da predvidi buduće kriminalce na osnovu crta lica?

Inicijalizacija u toku...