Njegovo ime znači ovenčan lovorovim vencem ili onaj koji je krunisan lovorom. Bio je arhiđakon Rimske hrišćanske zajednice, a pogubljen je za vreme rimskog cara Valerijana, kada je počinjen veliki progon hrišćana.
Bio je učenik pape Siksta i rukopoložen za đakona. Čuvao je i nadgledao imovinu crkve, ali i brinuo o siromašnima. I pored strašnog progona, od hrišćanstva nisu odustali, niti napustili veru u Hrista. Papa Sikst mu je pred vlastitu smrt rekao da će i on uskoro za njim, u smrt, ali da će pre toga biti podvrgnut strašnom mučenju, ali i poniženju.
Narodna verovanja i običaji
Narod ga veoma poštuje jer je u tamnici, u koju je prethodno kao hrišćanin bačen, sužnje lečio od slepila dodirom ruke. Umro je u mukama, ali s verom u Hrista još čvršćom nego ranije. Pošto je pred smrt crkvene dragocenosti sakrio od neznabožaca, smatra se i zaštitinikom bibliotekara. I pored muka koje je prošao, uvek je bio vedrog duha pa narod veruje da se što više treba smejati.
Suze Svetog Lavrentija
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Pošto je avgust kada pada njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo "suze Svetog Lavrentija". Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.
