Tokom ovog meseca obeležava Svetski dan podizanja svesti o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća sa ciljem da se edukacijom stanovništva zaustavi trend porasta obolelih od ove potencijalno smrtonosne bolesti.
Uprkos činjenici da, prema podacima Ministartsva zdravlja, u Srbiji oko 320 hiljada ljudi živi sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća i da je u pitanju peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, široka javnost malo zna o ovoj neizlečivoj bolesti, a još manje o rizičnim ponašanjima koja ih izazivaju.
Hronična opstruktivna bolest pluća je često oboljenje koje se odlikuje delimičnim i stalnim suženjem disajnih puteva uzrokujući smanjeni protok vazduha što izaziva otežano disanje i druge simptome.
Mnogi ljudi boluju od HOBP a da to i ne znaju. Svoje simptome pripisuju starenju ili pak dugogodišnjem pušenju. Pojedinačno, najznačajniji činilac pojave HOBP jeste pušenje, dok se kao važni navode zagađenost vazduha, izloženost štetnim česticama i gasovima u radnoj sredini i genetska podložnost.
Učestalost HOBP kao i smrtnost od ove bolesti u svetu neprekidno raste. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2004. godine oko 64 miliona ljudi u svetu je bolovalo od hronične opstruktivne bolesti pluća, a samo 2005. godine umrlo je tri miliona ljudi!
Hronična opstruktivna bolest pluća dijagnostikuje se spirometrijom, bezbolnim, brzim i neinvazivnim testom plućne funkcije koji je dostupan u našem zdravstvenom sistemu širom Srbije.
Uprkos tome što je HOBP neizlečiva bolest, ukoliko se dijagnostikuje na vreme i počne sa primenom odgovarajućih terapija, njen razvoj se može usporiti do te mere da se kvalitet života pacijenata gotovo uopšte ne naruši.
Najrizičnija grupa stanovništva su pušači stariji od 40 godina, ali i svi drugi koji su izloženi uticaju duvanskog dima. Takođe, svi oni koji su često izloženi prašini, dimu, hemikalijama na radnom mestu ili kod kuće, spadaju u rizičnu grupu onih koji mogu oboleti od HOBP.
Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća mogu biti kašalj koji ne prolazi, iskašljavanje šlajma i sluzi, ostajanje bez daha i zamaranje pri svakodnevnim i jednostavnim fizičkim aktivnostima kao što su penjanje uz stepenice, šetnja, odlazak u kupovinu, kupanje i oblačenje.
Rano otkrivanje HOBP povećava mogućnost da se zaustavi dalje oštećenje pluća, pa se svima onima koji spadaju u rizične grupe ili imaju neki od simptoma ove bolesti preporučuje da posete lekara i obave dijagnostički pregled.
