Kada sam se udala, smatrala sam da brak podrazumeva brisanje granica između mog supruga i mene. Ljubav koja nas je spojila, sa sobom je donela bezrezervno poverenje i osećanje da smo produžetak onog drugog. Predala sam jedan deo sebe i postala supruga, a onda su se rodile ćerke. Nisam ni razmišljala o tome da postavim granice. Moj prostor u koji su one mogle da ulaze uvek je bio otvoren. Predala sam deo sebe i postala majka. Kad smo zaljubljeni i dok su deca mala, ne razmišljamo o granicama. Onda dođe trenutak kada to ulaženje u našu privatnost bez kucanja i izvinjenja počinje da nam smeta. Želimo da vratimo svoj život nazad, da imamo svoje vreme, nešto što ne želimo da delimo ni sa kim... Ta potreba za ličnom slobodom nekada se pogrešno tumači kao sebičnost. I dok je jača želja za stvaranjem porodice od gubitka lične slobode, vi mislite: Pa ne može čovek da ima sve. Možda ne može sve, ali mora da ima ono što mu je važno, svoje ljubavi i hobije, inače gubi sebe. Uverenje kako moram da pripadam da bih bila deo nečeg, preformulisala sam u mogu da pripadam jedino pod uslovom da zadržim sebe! To je pripadanje u kome poštujete svoju individualnost, razvijate se, živite svoj život s onima koji su vam važni i smete da pustite svog partnera da bude ono što jeste! Za postavljanje granica treba imati hrabrosti jer se ide između ranjivosti, koju uvek želimo da zamaskiramo, ka samopoštovanju i ličnoj slobodi.
GRANICA MEĐU PARTNERIMA
Mi smo deo kulture u kojoj granica i mera nisu jasno postavljene. Naši familijarni i korporativni odnosi vrlo su fleksibilni. Upravo je to razlog za nezadovoljstvo i loše međuljudske odnose. Stvaranje zdravih granica važno je za lični razvoj iz dva razloga: prvo da bismo bili u zdravim odnosima sa drugima i drugo – da bismo se osećali dobro sami sa sobom jer smo odgovorni za naše fizičko, emotivno i mentalno stanje.
Privatnost se može povrediti tako što neko nepozvan upada u naš životni prostor ili kada mi sami ne poštujemo tuđu privatnost i ugrožavamo je. Iako je frustrirajuće kada se neko ponaša prema nama kao da smo mu na raspolaganju, takve situacije lako je prepoznati. Kada neko to pokuša – možemo da se zaštitimo. Najčešće se to dešava u zabavljanju, braku, sa našim roditeljima i decom... Mnogo je teža situacija kada se zamene identiteti pa vam suprug priča šta treba da uradite, kada vas majka ispravlja pred decom kako treba da ih vaspitavate, kada vam najbolja prijateljica priča koji je muškarac najbolji za vas, kada vas kolega zamoli da mu pomognete, a u stvari hoće da uradite posao za njega, kada vas šef nazove za vikend da rešite problem koji je on napravio...
VRAĆANJE PRIVATNOSTI
Ako ne znamo da se postavimo, u svakoj ovoj situaciji uvučeni smo u nečiji tuđi život koji ne želimo da živimo. Možemo naučiti kako da se zaštitimo od ljudi koji nam kradu slobodu i privatnost. Trebamo da budemo strpljivi i disciplinovani kako bismo izgradili nov odnos prema sebi. Ovo vraćanje svoje privatnosti počinje prvo povezivanjem sa svojim osećanjima, odnosno učenjem da prepoznamo da se u nekim situacijama ne osećamo dobro, čak i kada ne možemo da definišemo šta je to. Nekada prelazimo preko situacija koje nas pune ljutnjom, kada smo uvređeni ili zbunjeni tuđim ponašanjem i time dajemo dozvolu da se to ponovo desi. Da bismo prepoznali kada nam neko upada u prostor, moramo biti svesni tog trenutka. To je drugi nivo učenja – kroz povezivanje sa svojim telom. Svesnost našeg tela, njegovog položaja i disanja, pomaže nam da budemo emotivno povezani. Treći nivo je u vezi s našim uverenjima kako treba da budemo dobri i lepo vaspitani, da više mislimo o drugima nego o sebi. Često na tuđi nedostatak mere ne umemo da odgovorimo i jako se loše osećamo nakon toga. Ovo je faza u kojoj učimo jednu od najvažnijih lekcija u životu: da kažemo NE. Četvrti nivo je da verbalno ili fizički zaštitimo sebe. Ukoliko neko želi da nas zagrli i poljubi protiv naše volje – sigurno ćemo reagovati. Granica u kojoj osećamo fizičku neprijatnost različita je kod svakog od nas. Na času joge ili pilatesa uvek pitam vežbača da li mu smeta ako ga dotaknem i popravim mu položaj. Malo je teže kada je napad na nivou naših emocija. Način na koji se ponašamo u takvim situacijama, dugoročno utiče na našu samouverenost i samopoštovanje. Iz tih razloga, bilo bi dobro da odgovorimo tako da se posle toga osećamo dobro - i zbog sebe i zbog onoga kome želimo da skrenemo pažnju da nam se ne dopada kako se ponaša prema nama. Ako reagujemo ne dajući sebi vremena da sagledamo situaciju, možemo se izložiti napadu griže savesti i poništiti sve dobrobiti koje smo stekli učeći prethodne tri stvari. Dati sebi vremena za odgovor i sagledati sve kroz poziciju svedoka, dovodi nas do rešenja koje će dugoročno biti model našeg ponašanja u takvim situacijama.
PRAKTIČNI SAVET
Zaštita lične slobode, kako je ja vidim, počinje iznutra, a ne spolja. Ona se stiče jačanjem fizičkog, energetskog, emotivnog i mentalnog dela sopstvene ličnosti. To je jedinstvo koje možemo steći kroz vežbanje, fokusiranost na ono što se dešava upravo sada, a ne brinući šta treba da se desi ili žaleći što smo propustili nešto da uradimo. Ojačati sebe podrazumeva osećati sebe i dozvoliti drugima da budu deo nas onoliko koliko našoj duši prija. Kao i u svemu – granica je balans koji mora da postoji unutar nas kako bismo mogli da ga proširimo na druge!
Bjons Nouls - Pronašla sebe
Pevačica Bjons Nouls godinama je bila od onih osoba koja nije umela da kaže ne. Naročito kada je u pitanju njen suprug Džej Zi. Ipak, nakon što je dobila ćerkicu Blu Ajvi odlučila je da se potpuno posveti sebi I da radi isključivo stvari koje prvenstveno njoj odgovaraju. Od tada se mnogo češće smeje, uživa u životu, ali i pronalazi način da kada god nešto ne želi da uradi kaže ne.
Piše: Draga Jovanović, life coach,vlasnik i osnivač Life centra
