Svest o odgovornosti za sopstveno mentalno i fizičko zdravlje u našem društvu još nije na visokom nivou, pa se ljudi tek kada su ozbiljno ugroženi javljaju lekarima, a o mentalnim problemima ne usuđuju se da pričaju ni sa najbližima. Preuzimanje odgovornosti za svoj život podrazumeva rešavanje fizičkih i fizioloških smetnji, ali isto tako i preuzimanje odgovornosti za svoje mentalno zdravlje. Ako dobijete temperaturu koja danima traje, obratićete se lekaru. Isto tako, ako imate problem sa osećanjima i emocijama, bilo bi logično da se obratite stručnjaku iz te oblasti.
ŠTA JE PSIHOTERAPIJA
Psihoterapija (naziv je nastao od grčkih reči duša + lečenje = lečenje duše) predstavlja složen postupak pružanja psihološke pomoći koji je zasnovan na određenoj teoriji i tehnici, a sastoji se u planskom i sistematskom verbalnom i neverbalnom uticaju psihoterapeuta na osobu sa problemima. Glavni cilj je da se pacijent oslobodi nepoželjnih obrazaca ponašanja i izazovu pozitivne promene njegove ličnosti.
Mentalni problem je znak da pojedinac tog trenutka nije u stanju da se izbori s određenom tegobom, odnosno znak da problem prevazilazi njegove trenutne mentalne resurse za optimalno funkcionisanje. Donošenje odluke da imamo problem i traženje pomoći stručnjaka, prva je stepenica na putu rešenja problema.
Poslednjih godina društvena svest ide ka nivou destigmatizacije osoba koje potraže psihološku pomoć. Psihoterapija daje dobre rezultate, iskustva se prenose i na taj način ljudi se ohrabruju da potraže psihološku pomoć u vezi sa problemima koji ih muče. Osoba sa mentalnim smetnjama nije ni kriva ili manje vredna od ostalih, ona je procenila da joj treba pomoć i motivisana je da poboljša svakodnevno funkcionisanje.
KO SE NAJČEŠĆE OBRAĆA ZA POMOĆ
Psihoterapija je sredstvo u borbi protiv emocionalnih tegoba i blokada, pa su razlozi zbog kojih se ljudi najčešće obraćaju za pomoć sledeći: različite vrste depresije, anksioznost, fobije, panični napadi, bes, poremećaji ponašanja dece i adolescenata, loši rezultati ili teškoće u učenju, problemi motivacije, teškoće u donošenju odluka, odlaganje obaveza, poremećaji u bračnim i partnerskim odnosima, anoreksija, bulimija, poremećaji spavanja, nesanica, tikovi, noćno mokrenje, seksualne disfunkcije, stres, hipohondrija… Vanklinička primena psihoterapije obuhvata oblasti ličnog razvoja (razvijanje emocionalne odgovornosti, samoprihvatanja, frustracione tolerancije), preventivne programe edukacije u školi, trening radne efikasnosti, psihološke pripreme sportista, trening veština traženja posla… Problemi variraju od jednostavnih blokirajućih emocija (povređenost, osećanje krivice, bes), preko želje za poboljšanjem sopstvene efikasnosti (otklanjanjem blokada), pa sve do veoma kompleksnih poremećaja (gde je uključeno više simptoma i problema).
Kako bi se određeni periodi u životu što efikasnije prebrodili i preživeli (razvodi, promene radnog mesta, adaptacija na novonastale planske ili neplanske situacije, prilagođavanje)
KO SE ČEŠĆE OBRAĆA ZA POMOĆ
Statistike govore da se žene češće obraćaju za pomoć, ali je broj muškaraca koji se javljaju psihoterapeutu poslednjih godina u porastu. Na psihoterapiju dolaze deca od predškolskog, školskog uzrasta, adolescenti i osobe od 25 do 45 godina, ali postoji zastupljenost u svim životnim dobima. Takvim osobama potrebna je pomoć i oni se suočavaju sa svakodnevnim problemima življenja. Najčešće su to nezdrave emocije, strahovi, bes i depresija koji im otežavaju svakodnevno funkcionisanje i stvaraju psihičku patnju.
TERAPIJSKA SEANSA ILI RAZGOVOR
Psihoterapija počinje upoznavanjem klijenta i terapeuta, razgovorom o tome šta klijenta muči, kakve su mu smetnje, iz čega se sastoje njegovi problemi. Klijentu se zatim daju psihološki testovi koji su od velike pomoći jer pružaju veliku količinu informacija o njemu, a u isto vreme štede vreme i omogućavaju da tok terapijskog procesa bude što efikasniji. Nakon toga postiže se dogovor o ciljevima i željenom ishodu terapije, planu i strategiji. Svaka psihoterapijska orijentacija ima svoj teorijski okvir, metode i tehnike koje implementira, ali one moraju da budu prilagođene svakom pojedincu, individualnim kapacitetima i resursima klijenta. Brzina postizanja ciljeva psihoterapije zavisi od veštine terapeuta u implementaciji metoda i tehnika, motivacije i spremnosti klijenta da uloži napor pri ostvarenju zadataka, kao i od terapijskog saveza.
Kada postoji iskrenost, motivacija i volja da se problem reši, to je svakako dobar prediktivni faktor u efikasnosti ostvarenja ciljeva terapije. Istina, volja za rešavanjem problema, ulaganje napora i podnošenje teškoće, motivacija, disciplina i preuzimanje odgovornosti, karakteristike su koje svako od nas može da mobiliše unutar sebe i one nam obezbeđuju dugoročnu korist i benefit, kako u terapiji, tako i u životu!
KAMERON DIJAZ: Uz psihoterapiju sam srećnija
Slavna holivudska glumica Kameron Dijaz dugo je odbijala, ali je nedavno priznala da ide na psihoterapiju, i to već 15 godina. Ona je još izjavila i da je terapija čini srećnijom i ispunjenijom. Kako je istakla ne stidi se činjenice da više od deceniju i po odlazi na seanse koje su joj poboljšale kvalitet života.
- Hvala bogu što poslednjih 15 godina idem na seanse, jer mi život ne bi bio ni upola ispunjen da toga nema. Terapija mi pomaže da ostanem fokusirana na svoj posao i da mi misli uvek budu razbistrene. Koristim je kao način da održim određeni standard života - objasnila je glumica.
Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
