Psiholog
Mentalna higijena predstavlja skup mera i tehnika koje podrazumevaju sprečavanje mentalnih poremećaja i brigu o mentalnom zdravlju. Kada se pomenu sintagme mentalna higijena i mentalno zdravlje, uglavnom zamišljamo učene profesionalce koji su upoznati sa tajnama ljudske duše i čudesnim manevrima pomažu da se postigne osećanje rasterećenja i blagostanja. Ipak, ta vrsta prakse nije rezervisana samo za specijalne ustanove i ljude i ne sprovodi se daleko od našeg doma, porodice, posla i prijatelja. Odlazak kod psihijatra, psihologa i psihoterapeuta jedan je od načina brige o sopstvenom mentalnom zdravlju, a da bismo o njemu brinuli moramo da znamo šta ono u stvari jeste i kakva je to osoba koja je zdrava? Sigmund Frojd davno je dao najkraći opis zdravog čoveka: Zdrav čovek je onaj koji ume da radi i ume da voli.
MENTALNO ZDRAVLJE
Kasnije se pojavila složenija definicija koja mentalno zdravlje opisuje kao sposobnost da se uspostave hramonični odnosi sa drugim ljuduma i da se realizuju sopstveni intelektualni i emocionalni potencijali uz konstruktinvno menjanje sopstvene sredine. Ipak, ne postoji najzdravija osoba na svetu. Zamislite mentalno zdravlje kao jedan most. Kada se osoba nalazi na levoj strani, oseća se loše, bolesno, tužno, depresivno dok su na drugom kraju blagostanje, radost i zdravlje. Staza po kojoj se krećemo posuta je mešavinom jednog i drugog. Nekada smo bliži onom nezdravom kraju, a nekada onom zdravom , ali stalno se krećemo po toj stazi bolest - zdravlje. Istraživanja su pokazala da prosečan čovek barem jednom u toku svog života dođe u stanje koje iziskuje smeštanje u ustanovu koja se bavi brigom o mentalnom zdravlju koje nije trofej koji osvojimo i koji nam ostaje zauvek, niti onaj kome je zdravlje narušeno ostaje zauvek bolestan. Srazmerno tome koliko brinemo o sebi, zavisiće i koliko ćemo biti stabilni, ostvareni i kako ćemo se boriti sa izazovima koje nam nameće svakodnevni život.
BORBA ZA POMOĆ
Takođe, bitno je prepozanti momente kada više ne možemo sami i onda se ne smemo stideti da zatražimo pomoć kako bismo prevazišli probleme koji nas muče. Nekad je dovoljan iskren razgovor sa bliskim prijateljem, a nekad je neophodna pomoć stručnjaka. Nemojte se ustručavati da posetite psihoterapeuta. Kao i u slučaju fizičkih oboljenja i kod psiholoških teškoća važi pravilo koje kaže da je, ukoliko problem otkrijemo na vreme, veća verovatnoća za njegovo brže i efikasnije otklanjanje. U svakodnevnom životu brinućete o sebi tako što ćete da radite one stvari koje čine da se osećate odlično. Otkrijte šta je za vas ona dobra hrana za dušu i pokušajte sebi da je priuštite. Identifikujte i lošu hranu i potrudite se da je izbegnete. Svaki dan ispunjen je izazovima i stresom. Ipak, čini se da smo svesniji stvari koje nas nerviraju, uznemiravaju i rastužuju nego onih koje nas opuštaju, zabavljaju i smiruju. Savremena literatura puna je saveta kako da izašemo na kraj sa životnim teškoćama, a neki od njih podrazumevaju druženje sa osobama koje nam prijaju, bavljenje sportom, boravak u prirodi, upražnjavanje hobija... Pored literature, uvek možete konsultovati sami sebe jer ipak najbolje znate šta je to što čini da se osećate stabilno. Ukoliko vam se čini da ne znate šta biste ili da ne vidite izlaz, ne ustručavajte se da potražite pomoć. Nekada samo nekoliko seansi psihološkog savetovanja dovodi do olakšanja i promene perspektive. Okrenite se stvarima koje možete da radite svakodnevno, brinite o svom telu, pričajte sa prijateljima o emocijama, pokazujte ih, plačite, smejte se, ali ne ustručavajte se da kažete ne stvarima koje vas čine nesrećnim i nezadovoljnim.
Britni Spirs - Pomoć stručnjaka
Pre više od pet godina tadašnaj tinejdž zvezda Britni Spirs imala je ozbiljne pisihiočke probelem. Uz adekvatnu negu stručnjaka nakon nekoliko meseci uspela je da se vrati na stari put. Ipak, kako i sama pevačica danas ističe održavanje mentalne higijene je nešto što je neophodno, te da i sada odlazi na preventivne razgovore sa stručnjacima.
Piše: Gordana Crevar, psiholog
