Slično se sličnom raduje. Svaka ptica svome jatu leti... samo su neke od poslovica koje se često čuju kada govorimo o prijateljstvu. A da li je stvarno tako? Prijateljstvo podrazumeva niz aktivnosti i ponašanja koja karakteriše podržavanje, poštovanje, međusobno uvažavanje i ispomaganje. Prijateljska veza je ona koja sa sobom nosi i veliko znanje o onome ko nam je prijatelj, o tome ko je, kakva je osoba i kako reaguje u različitim situacijama. Znajući njegove karakteristike mi ga prihvatamo bez obzira na to što nekad postupa oprečno onome što smatramo ispravnim. Formiranjem prijateljstva ostvaruje se fizička i psihološka dobrobit. Prisustvo prijatelja u teškim životnim trenucima utiče na nivo hormona stresa kortizola u krvi. Prijatelj u teškim vremenima čini da stvari deluju manje strašne i teške. Pored nedaća i lepih momenata prijatelji dele i stavove, vrednosti i interesovanja.
FAKTORI PRIJATELJSTVA
Proučavajući prirodu nastanka prijateljstva Teodor Njukomb uočio je četiri faktora koja utiču na verovatnoću da će dve osobe postati prijatelji: blizina, reciprocitet, sličnost i komplementarnost. Verovatnije je da ćemo se zbližiti s nekim s kim smo u svakodnevnom kontaktu i ko ima osećanja recipročna našim. Konkretnije - mi volimo ljude koji vole nas. Lakše ćemo pronaći zajedničku temu sa osobom koju zanimaju iste stvari kao i nas. I poslednja, ali ne i manje bitna jeste komplementarnost - privlače nas ljudi čije su veštine i sposobnosti komplementarne našim odnosno koje nadopunjuju naše, pa se tako možemo udruživati u ostvarivanju planova i ideja koje ne možemo sami da ostvarimo. Istraživanja su pokazala da bliski prijatelji dele iste porodične vrednosti, politička uverenja, vole iste umetničke sadržaje i na kraju krajeva imaju slična mišljenja o tome šta je prijateljstvo i kako dobar prijatelj treba da se ponaša. Dakle, sličnost jeste jedan od presudnih faktora u početnim fazama prijateljstva. Kada se upoznaju, ljudi prvo gledaju međusobne sličnosti, a tek nakon nekog vremena provedenog u druženju, razlike su te koje postaju vidljivije. Često čujemo da je prijateljstvo pravo onda kada izdrži test vremena, odnosno kada se dokaže njegova postojanost u situacijama koje sa sobom nose izazove i promene. Treba uvek imati u vidu da su međuljudski odnosi dinamični i ponašaju se kao živi organizmi koji se menjaju i prilagođavaju kako se i njihovi akteri menjaju.
ŠTA URADITI KADA SE PRIJATELJ PROMENI?
Promene su sastavni deo života. Menjaju se životni stilovi, stavovi pa i osobine ličnosti ljudi. Ukoliko ste počeli da se družite sa nekim u ranoj mladosti, vrlo je verovatno da možete videti kako se vaš prijatelj menjao kroz godine. Neke promene nam se sviđaju, dok nam se za neke čini da ugrožavaju prijateljstvo. Može vam se učiniti da ne prepoznajete svoju drugaricu kada brani stav koji je suprotan vašem, a koji je ranije delila sa vama. Ili vam se odjednom čini da je vaša drugarica druga osoba od kad je postala majka. Iznenadni i traumatični događaji, gubici, promena radnog mesta, roditeljstvo i slično, mogu biti pokretači promene kako kod vas, tako i kod vaših prijatelja. Čovek je po prirodi biće koje voli, ali se i opire promenama. Slobodna i negujuća emocionalna klima prijateljstva bazira se na ideji da će ono trajati zauvek i da će bez obzira na daljinu, vreme i okolnosti ostati jako, nepromenjeno. I kako onda sada novo ponašanje prijatelja, novi stav ili životni stil uklopiti u nešto što ne želimo da se menja. Imajte na umu da promena u ponašanju vašeg prijatelja ne znači nužno i promenu njegovog stava prema vama. Ukoliko je prijatelj promenio stav o nekom ponašanju koje vi ispoljavate, setite se da ni vi ne volite sva ponašanja vašeg prijatelja jer nemoguće je u svemu biti sličan i da nam se kod jedne osobe svidi apsolutno sve. Sličnosti su te koje su vas spojile, a razlike su dovele do toga da se uzajamno prihvatite i razvijate i da vaše prijateljstvo raste.
Piše: Gordana Crevar
Priredila: Ksenija Konić
