Relacija snaha - svekrva specifična je i kompleksna relacija dve žene koje su u takvoj poziciji zbog jednog čoveka, sina, odnosno muža. To je na neki način nametnut odnos jer ne možemo da biramo osobu koja će nam biti svekrva ili snaha. Zbog toga je to vrlo specifična vrsta porodičnih relacija, ali i jedna od najturbulentnijih. Zanimljivo je što je takvo gledište univerzalno, karakteristično za sve delove sveta, bez obzira na kulturološke, tradicionalne ili druge razlike. Glavni problem nastaje zato što ljudi imaju dva pogrešna ubeđenja: da svekrva i snaha ne mogu da se slože, ili da bi trebalo da se vole, kako bi se slagale. Oba ubeđenja posledica su tradicije, navika, vaspitanja... Od tog odnosa ne treba očekivati previše, niti ga u startu označiti kao problematičan. Važno je da postoji minimum tolerancije i poštovanja, jasno postavljene granice kao i to da se one poštuju. Ljubav se ne podrazumeva, niti je neophodna.
SFERE SUKOBA
Najčešći razlozi sukoba ili neslaganja svekrve i snahe jesu u u sferi organizacije života: vaspitanja dece, podele poslova... U tom odnosu preklapaju se dve porodice - muževljeva primarna, koju je činio on sa svojim roditeljima, braćom i sestrama i sekundarna, odnosno ona koju je zasnovao sa svojom ženom. Ako se funkcionisanje te dve porodice bitno razlikuje, tu nastaju prvi sukobi i problemi. Svekrva teško prihvata činjenicu da ona u muževljevoj novoj porodici više nema istu ulogu. Brojni su parovi koji zbog ekonomske situacije ne mogu da žive samostalno, pa zajednica dodatno komplikuje svakodnevno funkcionisanje. Majke su obično stub porodice, pa se ona kao svekrva teško odriče tog prava. Najviše neslaganja nastaje oko vaspitanja dece jer se stavovi po tom pitanju među generacijama bitno razlikuju. Zato su granice kada dođu deca naročito važne, mora da se zna da je svekrva baka, a snaha majka. Jasna podela uloga i poštovanje pravila jedina su šansa da se problemi svedu na minimum. Na konkretnom primeru to bi izgledalo ovako - majka uspostavlja pravila o vaspitanju deteta, a baka ih poštuje. Ipak ako baka i dozvoli poneki nestašluk više, majka ne treba to da shvata kao mešanje, niti da reaguje za svaku sitnicu. Deca veoma brzo nauče šta kod koga može i ponašaju se u skladu sa tim. Zato je potrebno da obe žene budu fleksibilne i da otvoreno razgovaraju o stvarima u vezi sa decom i poslovima koji ih povezuju. Sledeći razlog sukoba i neslaganja jeste rivalstvo - kada su dve žene u pitanju uvek se jednoj čini da je druga ugrožava i obrnuto. Svekrve vrlo često imaju logiku da nijedna nije dovoljno dobra za njihovog sina, pa automatski ne prihvataju snahu, smatrajući da su samo one u stanju da se brinu o nemu i pruže mu ono što mu je potrebno. Zbog toga često možete čuti svekrvu koja izgovara rečenice poput one: Jadan moj sin, nije se pošteno najeo od kada se oženio, ili da deli kulinarske savete snahi, uz komentar: Napravi mu to tako, navikao je da mu ja na taj način spremam domaću supu. To snahama, naravno, smeta i problem je nemoguće izbeći.
KAKO PREVAZIĆI SUKOBE
Odnos snahe i svekrve ne treba da bude ni sjajan ni loš. On, jednostavno, treba da funkcioniše. Svaka ima svoju neprikosnovenu prirodno definisanu ulogu i ne bi trebalo da dođe do bilo kakvog ugrožavanja. Tolerancija je jedino na čemu treba da insistiraju obe strane jer omogućava da se stvari prihvate takve kakve su. Uostalom, žene se ponekad ne slažu dobro ni sa svojom majkom jer imaju različite vizije o životu, pa taj odnos, ipak, nekako funkcioniše. Zašto bi drugačije bilo sa svekrvom?
ULOGA MUŠKARCA - KLJUČNA
Sin, odnosno muž, ključan je čovek u ovom odnosu i od njega najviše zavisi. On je taj zbog koga su te dve žene primorane da budu zajedno i koji treba da zauzme stav. Mislim da je pre braka korisno razgovarati sa partnerom o njegovim vizijama o tome kako bi trebalo da funkcioniše buduća bračna zajednica i svakodnevni život. Ako posmatrate odnos muškarca sa majkom, prilično precizno možete da predvidite kako će se on postaviti u neprijatnim situacijama. Mislim da žene često greše jer tokom zabavljanja izuzetno žele da se dopadnu budućem svekru i svekrvi. Prećutkuju mnoge stvari zarad toga da budu prihvaćene, prezentuju nerealnu sliku o sebi, što kasnije, kada maske padnu, dovodi do problema. Naglašavam, svekrva ne mora da vas voli, to nije važno dok postoji spremnost da odnos bude korektan. Kada postanete žena njenog sina, menja se i perspektiva iz koje vas posmatra. Sinu, odnosno mužu, najteže je u tom odnosu jer se nalazi između dve vatre, između dve važne žene u svom životu. Ali, to je upravo i ono što njegovu ulogu čini odlučujućom. On je taj koji treba da postavi granice o kojima sam ranije govorila. One su, inače, najvažnije i u porodičnim i u svim drugim odnosima. Snahe i svekrve ipak treba same da rešavaju konflikte ukoliko su sposobne da civilizovano komuniciraju, ali je muževljev, odnosno sinovljev posao da stvori atmosferu u kojoj je takav razgovor moguć. Većina porodica funkcioniše tako što je muž čitav dan na poslu, van kuće, pa bi bilo suludo očekivati od njega da rešava svakodnevne situacije ili verbalne sukobe između svoje majke i žene.
ŽIVOT POD ISTIM KROVOM
Da, zajednica sve jako komplikuje. U takvim okolnostima svekrva i snaha osuđene su da stalno budu zajedno, dele obaveze i odgovornosti. Ipak, mnogo toga zavisi od tradicije, vaspitanja, sklopa ličnosti. U patrijarhalnim sredinama život pod istim krovom podrazumeva se, ljudi su vaspitani da tako žive. Ipak, ima slučajeva i da parovi žive fizički daleko od svojih majki, a opet imaju problematičan odnos. Možda najbolji recept imaju neke zapadne zemlje gde su uloge vrlo jasno definisane i svedene. Svekrva je samo baka, sa unucima provodi unapred isplanirano vreme, onda kada ona to želi. Nema nikakvih obaveza u kući, niti se od nje očekuje bilo kakva pomoć. Međutim, kod nas je to veoma teško sprovesti u delo jer zbog ekonomske situacije često nismo u mogućnosti da platimo pomoć u kući i oko dece, već se oslanjamo isključivo na bake. One su mnogim porodicama i jedini izvor finansijske pomoći, što izuzetno opterećuje odnose jer samim tim što pomaže, majka - svekrva smatra i da ima pravo da odlučuje.
Milica Zarin,
psiholog
