Istraživanja pokazuju da svaka faza vantelesne oplodnje može da se doživi kao stresna i ne može lako da se napravi poređenje koji je deo ovog procesa lakši ili teži. Parovi koji su se tek suočili sa dijagnozom steriliteta, a ponuđeno im je da se podvrgnu postupku vantelesne oplodnje kao alternativnom načinu za dobijanje potomstva, često kažu da su bili u šoku kada su shvatili da kod njih postoji problem. Iznenađenje je bilo veće kod onih pojedinaca koji su inače potpuno zdravi. Većina emotivnih partnera očekuje da će onog momenta kada reše da dobiju dete i prekinu sa korišćenjem kontraceptivnih sredstava, brzo doći do začeća jer pre toga ništa nije ukazivalo na mogućnost suočavanja sa preprekama u tom procesu. Većina osoba naučena je da kontroliše sopstveni život i suočavanje sa dijagnozom steriliteta može da dovede u pitanje mnoga od naših ranijih uverenja, ali i da predstavlja slom svih snova o porodičnom životu u budućnosti.
KADA KRENUTI NA SAVETOVANJE
Jedan broj parova obraća se savetovalištu i pre samog ulaska u postupak vantelesne oplodnje zbog toga što ovaj proces, pored toga što je dočekan sa olakšanjem kao nova šansa za dobijanje potomstva, istovremeno navodi na preispitivanje o uzrocima steriliteta, posebno ako je to dijagnostikovano kod muškarca, a ne kod žene. Partner kod kojeg je postavljena dijagnoza steriliteta, često sebe doživljava kao krivca zbog nemogućnosti da postane roditelji. Često se javlja strah da će zbog toga biti ostavljeni i u izvesnom broju slučajeva na kraju dolazi do takvog ishoda. Međutim, to u većini slučajeva nije razlog, već promena ponašanja, uplašenost, sumnjičavost i razdražljivost, što na kraju nenamerno i dovodi do raskida veze.
UZROCI NERASPOLOŽENJA
Osobe koje već imaju iza sebe iskustvo jednog ili više neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje, često osećaju ljutnju prema sopstvenom telu jer ih je ono izneverilo, a ogorčeni su i na svoju okolinu zbog neosetljivih komentara i nerazumevanja čitave situacije kroz koju prolaze. Često se osećaju prevareno, kao da im je učinjena nepravda jer imaju osećaj da svima oko njih lako polazi za rukom da dobiju dete. Dolaženje u kontakt sa simbolima plodnosti – trudnicama, bebama, čak i reklamama za bebi opremu, kod njih izaziva razna bolna emotivna stanja, zbog čega počinju da izbegavaju porodična okupljanja i zajednička letovanja sa prijateljima koji imaju decu. Vremenom takvo sklanjanje može da dovede do još veće izolacije okoline, što onda umanjuje mogućnost da od dragih osoba iz svog okruženja dobiju podršku koja im je preko potrebna.
PROMENE RASPOLOŽENJA
Hormonska terapija kod mnogih žena izaziva česte promene raspoloženja, umor ili razdražljivost, što one ponekad doživljavaju kao nemogućnost kontrole sopstvenih emocija. Ova bura različitih osećanja navodi takve osobe da misle kao da više nemaju kontrolu nad svojim životom i sopstvenim telom, delom zbog toga što pretpostavljaju da ulaze u proces sa neizvesnim ishodom i tu kontrolu moraju da prepuste medicinskom osoblju u klinikama. Neuspešan pokušaj vantelesne oplodnje tako se naziva samo u literaturi. Žene koje prolaze kroz to, posle neuspešnog embriotransfera osećaju se kao da su u tih dve nedelje posle ovulacije imale bebu koju su izgubile. Takav gubitak izaziva tugovanje, ali se takođe može javiti i sklonost parova da taj neuspešan pokušaj tumače kao dokaz da ne zaslužuju potomstvo.
POTENCIJALNA KRIZA U BRAKU
Prolazak kroz proces vantelesne oplodnje može da unese promene i u sam bračni život. Nije redak slučaj da u tom periodu, kada se oba partnera osećaju ranjivo i nesigurno, isplivaju raniji nerazrešeni konflikti u njihovom odnosu. Jedan od razloga za potencijalno lošije funkcionisanje u partnerskom odnosu u toku same vantelesne oplodnje predstavlja i različit način reagovanja na ovaj proces kod žena i muškaraca. Žene su sklonije da traže podršku i imaju više izraženu potrebu da svoj problem podele sa drugima, dok muškarci često koriste zatrpavanje poslom i emocionalno distanciranje. Neretko se može čuti da žena svom partneru zamera to što je neosetljiv ili nedovoljno zainteresovan za ishod vantelesne oplodnje, a muškarci istovremeno za svoje partnerke misle da su indiferentne kada je reč o njihovom emotivnom odnosu. Nasuprot tome, kod nekih parova ovaj zajednički problem dovodi do većeg zbližavanja.
RAZGOVORI SA PSIHOLOGOM
Odlazak u savetovalište može pomoći takvom paru da razume načine obostranog reagovanja i razloge koji do toga dovode. Bolje uzajamno razumevanje omogućava im da jedno drugom pruže podršku i da kroz proces vantelesne oplodnje prođu zajedno. Individualni razgovori sa psihologom namenjeni su kako ženama, tako i muškarcima kao pomoć u dolaženju do odgovora na neka pitanja koja ih muče i jasnijeg definisanja sopstvenih osećanja. Važno je da razumeju kako plodnost nije povezana s tim koliko neko vredi kao osoba, kao i da sebe ne posmatraju kao problem, već kao nekog ko pokušava da ga reši upravo ulaženjem u proces vantelesne oplodnje. Pružanje podrške pojedincima je važno i zbog toga što se individualni stres često preliva na drugog partnera i može dodatno da optereti njihov odnos. Grupe za podršku predstavljaju specifičnu vrstu psihološke podrške gde se kroz susrete i razgovore sa drugim parovima koji imaju sličan problem, smanjuje osećanje izolovanosti, a pojedincima postaje lakše da otvorenije pričaju o svojim iskustvima koja su u vezi sa vantelesnom oplodnjom.
Danijela Galović,
psiholog i glavni savetnik Savetovališta za vantelesnu oplodnju
