Bundeva - mala tajna dugovečnosti

0
Većina onih koji se razumeju u kuvanje i zdravu ishranu, znajući šta znači voditi računa o kvalitetu namirnica koje unosimo u organizam, nazvali bi bundevu čistim zlatom
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Iako na našem podnevlju ne postoji tradicija obeležavanja praznika poznatog kao Noć veštica, kraj oktobra i početak hladnog perioda mnoge asocira na bundeve. Osim što obiluju bojama jeseni, one su nezamenjive i na trpezama. Razlog za to nije slučajan jer skoro da ne postoji povrće koje bi moglo da se takmiči sa njima kada je hranljivost, ali i lekovitost u pitanju. Bilo da je kuvana, pečena, spremljena kao pire, u čorbi, piti ili u rižotu, uvek očarava finoćom ukusa i boja.  Voćni sokovi koje konzumiramo neretko se spravljaju baš na bazi bundeve. Ukus jeseni nezamisliv je bez mirisa koji se širi iz rerne dok se peku parčići ukusni poput torte, a opuštanje u društvu uz pečene i usoljene semenke prava je zanimacija.

ŠTA SVE NE ZNAMO

Energetska vrednost bundeve iznosi oko 111 kJ, odnosno 26 kcal na 100 grama. Deluje umirujuće i reguliše probavu zbog sadržaja celuloze i pektina. Sadrži širok spektar dragocenih sastojaka, a pored manje količine belančevina, ugljenih hidrata i masti tu je i čitav spektar vitamina: karoten, provitamin A, vitamin C, E, K i vitamini grupe B, folne kiseline, niacin... Bogata je i mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom i gvožđem. U poslednje vreme beta-karoten, kojim bundeva obiluje, dobio je značajan publicitet u naučnoj literaturi zbog svog zaštitnog delovanja i mogućnosti sprečavanja stvaranja slobodnih radikala koji direktno oštećuju DNK strukture.

SAZNANJA KOJA ŽIVOT ZNAČE

U tradicionalnom lečenju plod bundeve se preporučuje kao diuretik, a takođe i obolelima od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Predstavlja dijetalnu namernicu za gojazne i dijabetičare, a prija i onima sa oboljenjima želuca i tankih creva. Koristi se kod upale jajnika i tada je treba konzumirati u velikim količinama. Delotvorna je za ublažavanje bolova od proširenih vena kako kao namirnica, tako i sveže narendana kao obloga.

Recept:

Potaž od bundeve

Za 8 osoba, vreme pripreme: 90 minuta, cena: oko 700 dinara

 

SASTOJCI:

20 g pinjola

500 g bundeve

15 badema

½ kore od mandarine

½ praziluka (samo beli deo)

manja glavica crvenog luka

velika šargarepa

3 čena belog luka

veliki krompir

1 kocka za supu (bistra, ili pileća)

grančica svežeg ruzmarina

muskatni orah

čili

kari

korijander

mleveni šareni biber

veza svežeg peršuna

so

vegeta

100 g pavlake

malo svežeg bosiljka

dvopek

PRIPREMA:

Na teflonu propržiti pinjole dok ne porumene i skloniti sa vatre. U tiganju na malo maslinovog ulja izdinstati praziluk, crni luk, šargarepu i  paštrnjak i mešati dok ne puste sokove. Za to vreme odstraniti koru sa bundeve i iseći je na kockice. Isto ponoviti i sa krompirom. Na šporet staviti 3 dl vode u nju ubaciti badem i pustiti da prokuva. Posle deset minuta dodati sitno seckanu polovinu kore mandarine, litar vode, kocku za supu i grančicu ruzmarina. U tu čorbu staviti na kockice isečeno povrće i prethodno izdinstanu smesu. Nakon 30 minuta sve začiniti po ukusu (čili, kari, korijander, mleveni šareni biber, so, vegeta) i dodati pavlaku. Ostaviti na vatri još 10 minuta. Gotovu čorbu blendirati i u nju staviti sitno iseckani peršun i muskatni oraščić. Servirati u tanjiru uz kafenu kašiku pavlake, malo svežeg bosiljka, kockice dvopeka i pržene pinjole.

Moni Marković

 

makonda-tracker