Kada sam čula za kampanju o borbi protiv raka dojke kompanije Avon, gotovo sam osetila dužnost da učestvujem i dam svoj glas kad je reč o ovom problemu. U razgovorima sa mnogim prijateljicama i poznanicama shvatila sam da kod nas svest o ovoj opakoj bolesti i dalje nije dovoljno razvijena i kako većina žena ne kontroliše svoje zdravlje onoliko redovno koliko bi bilo poželjno za prevenciju i rano otkrivanje bolesti. Poslednjih godina okruženi smo ovom bolešću, i zbog toga imam veliku želju da doprinesem buđenju svesti kod žena u vezi sa tim. Nemojte čekati da vam se neko blizak razboli da biste shvatili koliko smo zapravo svi ranjivi. Otkada sam rodila Taru, način na koji posmatram svoje zdravlje i brinem o njemu znatno se promenio. Najveći strah svake majke jeste upravo to da ne bude uz svoje dete u onim trenucima u kojima će mu biti najpotrebnija. I sama ga osećam, pa uprkos činjenici da sam oduvek bila odgovorna prema svom zdravlju i odlazila na redovne kontrole, sada to činim još revnosnije. Ima tu mnogo stresnih trenutaka, a prvi odlazak na mamografiju jedan je od takvih. Ali, naša odgovornost kao majki jeste da brinemo o sebi upravo zbog naše dece, a sve drugo bilo bi veoma sebično. A mame, po prirodi stvari, ne treba da budu sebične. Želim i moram da budem tu kada Tara bude pročitala svoju prvu knjigu, imala prve boginje, htela da zna više o svetu oko sebe, prvi put se zaljubi... Kad postane devojka, pa zatim mlada žena i zatreba joj uteha i podrška kakvu samo mama može da pruži... Pošto ostvari svoje prve uspehe, nađe čoveka svog života, prvi put oseti život deteta u sebi, kada bude donosila decu na svet i bude joj bila potrebna moja pomoć i iskustvo... Želim da budem tu što je duže moguće jer sam joj potrebna. To je najjača motivacija koja postoji u mom životu i razlog zbog kog redovno idem na sve medicinske kontrole, pa i na ultrazvuk dojki, mamografiju i slično. Izgubila svoju mamu kada sam imala 31 godinu, i to je bilo prerano, uvek je prerano... Zato se čuvam za svoju malu mišicu.
Kristina Kovač
