Svi smo primetili ljude koji neprestano pokušavaju da privuku pažnju okoline, traže komplimente, preuveličavaju događaje ili namerno izazivaju rasprave kako bi izazvali reakciju. Iza takvog ponašanja neretko stoji samo želja za popularnošću, a tu su i nesigurnost, ljubomora ili osećaj usamljenosti... ali je nekad situacija daleko ozbiljnija.
Potreba da budemo primećeni i da dobijemo potvrdu od drugih je sasvim prirodna. Većini prijaju pažnja i komplimenti, ali neki od nas za njima čeznu daleko više i ne prezaju ni od čega da ih dobiju.
Tako kad neko u skoro svakoj situaciji pokušava da bude u centru pažnje, čak i po cenu neprijatnih scena, konflikta ili manipulacije, reč je o obrascu ponašanja koji može da ukaže na dublje emocionalne poteškoće.
Kako objašnjava medicinska platforma Healthline, ponašanje usmereno na privlačenje pažnje može da bude svesno, ali i potpuno nesvesno, a neko ko se ponaša ovako da dobije odobravanje, divljenje ili potvrdu sopstvene vrednosti.
NE PROPUSTITE
Kako prepoznati osobu koja stalno traži pažnju?
Ovakvo ponašanje može da se ispolji na različite načine, a neki od najčešćih primera su:
- neprestano isticanje sopstvenih uspeha, kada osoba željna pažnje često govori o svojim dostignućima, ponekad i sa očiglednom namerom da dobije komplimente i pohvale;
- izazivanje kontroverzi, ako neko namerno iznosi provokativne stavove ili započinje rasprave kako bi izazvao reakciju drugih;
- preuveličavanje priča, kojim se ulepšava ili dramatizuje neki događaj kako bi privukao divljenje, saosećanje ili interesovanje;
- pretvaranje da ne može nešto da uradi, kada se predstavlja kao nesposoban da obavi određeni zadatak kako bi mu drugi pritekli u pomoć, posvetili pažnju ili ga podučavali.
Iako ovakvi postupci na prvi pogled deluju kao puka potreba za pažnjom, kada se takve situacije ponašaju prečesto, to može da optereti odnose sa porodicom, prijateljima i partnerima.
Šta se krije iza neprestane potrebe za pažnjom?
Postoji nekoliko mogućih razloga zbog kojih neko ima izraženu potrebu da bude primećen, a Healthline najpre ističe ljubomoru, koja može da se javi kad osoba oseti da neko drugi dobija pažnju koju ona želi za sebe.
Tu je i nisko samopouzdanje, jer se osoba koja sumnja u sopstvenu vrednost nekad oslanja na pohvale i odobravanje drugih da bi se osetila prihvaćeno i dovoljno dobro.
Još jedan mogući uzrok neprestanog traženja pažnje je i usamljenost, jer nedostatak bliskih odnosa i osećaj društvene izolovanosti mogu da pojačaju potrebu za kontaktom i reakcijama okoline. Čak i ljudi koji se inače ne ponašaju tako mogu intenzivnije da traže pažnju kad se osećaju usamljeno.
Ipak, nije sve uvek bezazleno...
Potreba za pažnjom može da bude povezana s poremećajima ličnosti
Healthline navodi da se ovakvi obrasci ponašanja ponekad javljaju i u okviru određenih poremećaja ličnosti, uključujući histrionični, granični i narcistički poremećaj ličnosti.
Kod histrioničnog poremećaja ličnosti je karakteristična izražena potreba da osoba bude u centru pažnje, a ona se čak oseća neprijatno ako nije primećena, koristitizgled da bi privukla interesovanje, pokazuje preterano dramatične emocije ili se ponaša provokativno.
Kod graničnog poremećaja ličnosti mogu da se jave nestabilnost u emocionalnim reakcijama, odnosima i doživljaju sopstvenog identiteta.
Sa druge strane, narcistički poremećaj ličnosti može da bude povezan sa izraženom potrebom za divljenjem, osećajem sopstvene važnosti i teškoćama u prepoznavanju potreba i osećanja drugih ljudi.
Naravno, sama želja za pažnjom ne znači da osoba ima neki od ovih poremećaja, a dijagnozu može da proceni samo stručno lice.
BONUS VIDEO
Švedska otvara prvi zatvor za maloletne ubice
NE PROPUSTITE
