Klinički sindrom poznat pod nazivom OKP predstavlja raznolike kombinacije prisilnih misli (opsesija) i prinudnih radnji (kompulzija). Za dijagnozu ovog poremećaja simptomatično je da ove misli i radnje okupiraju pacijenta bar sat vremena dnevno, izazivaju značajnu nelagodu, strah, anksioznost i ometaju ga u profesionalnom, socijalnom i svakodnevnom funkcionisanju. Ljudi koji pate od ovog poremećaja vezuju se za bizarna, nelogična, nekad i pogubna ponašanja da bi sprečili neku zamišljenu katastrofu. U stvarnosti, ne postoji realna veza između njihovog ponašanja i katastrofe od koje se toliko plaše. Na primer, neki peru ruke 50 puta dnevno da bi porodicu i sebe osigurali od loših događaja, drugi se trude i idu jako daleko samo da bi izbegli određene brojeve i tako sprečili avionsku nesreću. Za razliku od ljudi koji prisilno kupuju ili se kockaju, osobe koje boluju od OKP-a ne uživaju u izvođenju svojih rituala. Uglavnom je to za njih veoma bolno i besmisleno.
OPSESIJE
Opsesije su uznemirujuće, uporne misli, ideje i slike koje pacijent doživljava kao besmislene. Opsesivna misao nije dobrodošla, ona stvara uznemirenosti takva osoba pokušava da je ignoriše, neutrališe, otera, ali uglavnom bezuspešno. Najčešće opsesije su one koje se odnose na prljavštinu, zagađenje, dobijanje teških zaraznih bolesti, infekcija...
Opsesivna potreba za redom i simetrijom Ogleda se u tome da se stvari poravnavaju po određenoj liniji, redu i izražena je potreba za urednošću.
Opsesija gomilanja ili čuvanja Potreba za čuvanjem beskorisnih stvari, novina, papirića, predmeta, nesposobnost da se bilo šta baci jer možda će nekada zatrebati.
Opsesije u vezi sa gubitkom kontrole ( intruzivne misli )
Misao praćena strahom da će se izgubiti kontrola i uništiti nešto što predstavlja vrhunsku vrednost. Na primer: opsesija majke da će poludeti i ubiti dete ili baciti ga kroz prozor. Kod osoba kojima je moral vrhunska vrednost, strah da će nešto ukrasti u prodavnici... Česta je i misao o samoubistvu: Šta ako mi dođe da se ubijem, a to ne želim, baš volim da živim.
Važno je istaći da se ovde ne radi o sklonosti ka suicidnosti ili nameri da se neko ubije, već o opterećenosti mislima. Kod ovih osoba dolazi do stapanja misli i akcije. Zato im je važno objasniti da su to samo misli i kako im to neće nauditi... Jedna od korisnih tehnika koja se koristi u radu sa osobama koje imaju intruzivne misli jeste takozvano prihvatilište za misli: moraju da zamisle u glavi jedno prihvatilište za sve opsesivne misli koje primete i da ih tu smeste, a oni dalje nastavljaju da rade, uče i viđaju se sa ljudima.
KOMPULZIJE
Kompulzije ili prisile su radnje koje izvršavaju ljudi sa OKP-om da bi se oslobodili strahova i anksioznosti. Mogu da se izraze u ponavljanim radnjama (na primer stvari se slažu po određenom redu, postoji potreba čestog pranja ruku i proveravanja da li su električni uređaji ostali upaljeni, a ulazna vrata zaključana). Kompulzije su najčešće asocirane s nekom opsesijom. Kompulzivno pranje ruku, najučestalija manifestacija, obično je udruženo sa opsesijom, strahom od prljavštine, zaraze i to su takozvani Washeri. Drugo po učestalosti jeste proveravanje i to su takozvani Čekeri. Osobe s OKP ritualima svesne su da je njihovo ponašanje nerazumno, ali je toliko jako da mu se ne mogu odupreti. Proklet si ako uradiš, proklet ako ne uradiš, tako se osećaju osobe s ovim problemom. Izvršavanje ovih radnji dovodi do trenutnog olakšanja, ali to i jeste početak začaranog kruga jer vremenom one postaju mnogo jače i oduzimaju sve više energije. Baš zato što su svesni apsurdnosti OKP-a, takve osobe imaju osećaj da su manje vredne i plaše se da će poludeti.
TERAPIJA
Ohrabrujuće je da danas kombinacija kognitivno-bihevioralne psihoterapije i farmakoterapije daje jako dobre rezultate. Važno je naglasiti da rešenje postoji i da stid ili strah od mišljenja okoline ne bi smeo da bude prepreka da se pomoć potraži i tako poboljša kvalitet života.
PRIMERI IZ PSIHOTERAPIJSKE PRAKSE
Barbara (33) fakultetski obrazovana žena, bila je opsednuta proveravanjem da li je isključila aparate i zaključala vrata. Često bi otišla ranije na posao znajući kako će morati da se vrati jedanput ili više puta do kuće da bi sve isproveravala. Jednog dana čak je ponela i peglu sa sobom na posao... Bilo ju je sramota pa je razvila novu tehniku: utikač od pegle bi tako jako utisnula na dlan da se to moglo videti i pola sata kasnije.
Danijel (45) svake noći je ležao budan u krevetu čekajući da čuje zvuk policijskih sirena. Ako bi čuo njihov zvuk, znao je da se u blizini dogodio saobraćajni udes. Ustajao bi iz kreveta i vozio se okolo dok ne bi našao mesto gde je bio udes. Čim bi policija otišla, uzimao bi iz kola kofu vode, četku, deterdžent i prao asfalt.
Ksenija Petrović
