Prema najnovijim istraživanjima, danas mladi u Srbiji ne znaju mnogo o hitnoj kontracepciji, popularno nazvanoj pilula za jutro posle. Uprkos tome, istorija pokazuje da je oduvek postojala potreba za ovim vidom zaštite od neželjene trudnoće, o čemu svedoče čak i zapisi sa egipatskih papirusa iz 1850. godine pre Hrista. Od skakanja, igranja i kupanja u lekovitom bilju, u novijoj istoriji žene počinju da pribegavaju novim metodama. One u prvoj polovini XX veka obuhvataju visoke doze vitamina C, aspirin, pa čak i ispiranje koka-kolom ili tekilom. Danas, u 21. veku, savremena žena treba da zna sve opcije pre nego što donese odluku.
Story: Koja su najdelotvornija sredstva za kontracepciju?
- Procenat sigurnosti gotovo svih kontraceptivnih sredstava kreće se od 90 do 95 odsto, a izbor zavisi od mnogo faktora kao što su godine, opšte zdravstveno stanje, broj partnera, stabilnost veze...
Story: U kojim slučajevima se preporučuje da se kondom zameni spiralom ili gelom?
- Kondom sem kontraceptivnog učinka štiti i od seksualno prenosivih bolesti. Gelovi koji se koriste uglavnom imaju spermacidno i antiseptičko dejstvo. Pouzdanost je gotovo ista, tako da izbor jedne od ove dve metode zavisi od ličnog afiniteta. Upotrebom gela se osim kontraceptivnog efekta, povećava i vlažnost vagine. Spirala je uglavnom rezervisana za žene koje su rađale i one koje imaju stalnog partnera.
Story: Da li je zabluda kako je prekinuti snošaj najsigurniji način da ne dođe do trudnoće?
- Naravno da je zabluda. To je najnesigurniji način kontracepcije jer nikada nije 100 odsto kontrolisan, a i u minimalnoj količini sperme može da se nađe junak koji će oploditi jajnu ćeliju.
Story: Da li kontraceptivna sredstva treba birati prema godinama starosti ili opštem stanju organizma?
- Isti metod kontracepcije nije preporučljiv za sve žene. Zato je dobro što ima toliko mnogo kontraceptivnih sredstava, među kojima svaka žena, u dogovoru sa svojim ginekologom, može da odabere ono koje joj najviše odgovara. Pre korišćenja oralnih preparata, preporučljivo je uraditi osnovne laboratorijske analize, ali ne i hormonski status, sem ako za to ne postoje posebne indikacije. Oralna hormonska kontracepcija uglavnom se preporučuje devojkama koje imaju izražene predmenstrualne tegobe, neuredne cikluse, ali i onima koje imaju stabilnu i sigurnu vezu. Kondomi i lokalna kontraceptivna sredstva štite od seksualno prenosivih bolesti, oni su obavezni u prolaznim avanturama, kao i sa promiskuitetnim partnerima.
Story: Koliko su naše žene upoznate sa hitnom kontracepcijom?
- Hitna kontracepcija, pilula do 72 sata ili 120 sati nakon nezaštićenog odnosa, štiti od neželjene trudnoće, ali ne i od polno prenosivih bolesti. Preporučuje se za rutinsku primenu, ali kod rizičnih odnosa to je i te kako dobar metod za sprečavanje neželjene trudnoće. U takvim situacijama treba imati u vidu da je prekid trudnoće ili abortus najgori mogući vid kontracepcije.
Story: Šta su najveće predrasude s kojima se susrećete kada je reč o kontracepciji?
- Predrasude su uslovljene nedovoljnom informisanošću pacijentkinja i napominjem da prave informacije pacijentkinje mogu dobiti od svog ginekologa, a ne od drugarica ili nepouzdanih i nedovoljno obaveštenih osoba. Najsmešnija predrasuda koju sam nedavno čula jeste da rizik od trudnoće zavisi od veličine polnog organa.
Story: U kom procentu je uspešan efekat koji pružaju tablete za dan posle?
- Najsigurnije je da se pilula za dan posle koja deluje do 72 sata, uzme što ranije nakon nezaštićenog odnosa jer što više vremena prođe od nezaštićenog odnosa do uzimanja pilule, to je efekat manji. Idealno bi bilo uzeti pilulu u prva 24 sata. Postoji i ona koja se može koristiti do 120 sati nakon odnosa, a njeno dejstvo ne zavisi od protoka vremena i podjednako je efikasna i prvog i petog dana. Takva pilula može se kupiti samo uz lekarski recept.
Story: Na koji način one utiču na opšte stanje u organizmu?
- Obe pilule deluju tako što sprečavaju začeće i obično izazivaju krvarenje pre očekivanog ciklusa. Jedno od retkih neželjenih dejstava jeste i pojava mučnine koja je prolaznog karaktera.
Story: Postoji li neki vremenski period na koji je ograničeno njihovo korišćenje?
- One svakako ne treba da se koriste rutinski i i to ne sme da pređe u naviku, ali pilula za 72 sata posle može da se upotrebi i dva do tri puta u toku mesec dana, dok pilula do 120 sati posle ne treba da se koristi više od jednom mesečno.
Story: Postoje li kontraindikacije za korišćenje antibebi pilula?
- Samo kod hitne kontracepcije, apsolutna kontraindikacija, dakle slučaj kad se ne koristi, jeste trudnoća i to samo zato što u tom slučaju ne bi delovala. Ne može nepovoljno da utiče na plod ako je do trudnoće već došlo. S druge strane, za primenu standardnih kontraceptivnih pilula postoje apsolutne i relativne kontraindikacije. Standardne antibebi pilule svakako ne treba da koriste osobe koje imaju teška oštećenja jetre, jake migrenozne glavobolje, kao i bolesti vena.
Story: Koji je stadijum trudnoće najpodesniji za njeno prekidanje, ukoliko je to jedini izlaz iz nepovoljne situacije?
- Ukoliko je to jedini način da se reši neželjena trudnoća, u našoj zemlji je zakonski dozvoljen prekid do desete nedelje trudnoće, ali neki najpovoljniji period je oko sedme nedelje. Postoje i slučajevi kada se trudnoća završava i u kasnijoj gestaciji do 18. nedelje, ali za to mora da postoji odluka etičkog komiteta.
Story: Može li prekinuta trudnoća da ostavi loše posledice na organizam, u smislu da je kasnije teže ostati u drugom stanju?
- Naravno da može! Da ne govorimo o psihičkom i manje o fizičkom bolu koji pacijentkinja proživljava zbog abortusa. Komplikacije do kojih može doći u toku intervencije su mnogobrojne, ali one se ipak ne javljaju u velikom procentu.
S: Važi li još pravilo da žene koje imaju RH negativan faktor ne smeju da prekidaju trudnoću ili je medicina u tom smislu napredovala?
- To je još jedna od zabluda zbog nedovoljne informisanosti. Pacijentkinja koja je RH negativna, a čiji je partner RH pozitivan, nakon intervencije treba da primi zaštitu (Rhogam) i u sledećim trudnoćama treba redovno da kontroliše antitela.
Razgovarao: Danilo Mašojević
