Razvod se smatra najvećim stresom posle gubitka člana porodice. Najčešći razlozi razvoda jesu konflikti usled nemogućnosti prevazilaženja razlika, odnosno loša komunikacija koja onemogućava postizanje dogovora oko raspodele obaveza i odgovornosti, alkoholizam, narkomanija, zlostavljanje i zanemarivanje, prevara, poslovna prezauzetost... On uvodi sve članove porodice u novu organizaciju porodičnog života. Svaki član te promene podnosi i doživljava različito, zavisno od značenja koje pridaje razvodu.
NEGATIVNI EFEKTI
U našoj kulturi razvodu se često pripisuju negativna značenja gubitka, raspada porodice, sramote, bruke, a pozitivni efekti se zanemaruju. Naime, ako su odnosi u porodici poremećeni, bolje je razvesti se nego ostati u braku jer će deca imati više štetnih posledica od lošeg braka nego od dobrog razvoda roditelja. Negativni efekti razvoda na decu zavise pre svega od načina na koji se razvod odvija i uspostavljaju odnosi između roditelja. Ako roditelji sarađuju da bi se usaglasili oko reorganizacije porodičnog života, razvod može proći bez posledica. Istraživanja pokazuju da su najveći štetni efekti razvoda ako deca ostanu u žarištu konflikata i neprijateljskih odnosa svojih roditelja.
UTICAJ NA DECU
Najvažnije je deci objasniti razloge razvoda primereno uzrastu i njihovim mogućnostima razumevanja. Roditelji bi trebalo da imaju usaglašenu priču o razlozima razvoda. Ukoliko ne mogu da se usaglase ne bi trebalo da vrše pritisak na decu, da falsifikuju svoja viđenja kako bi se ona priklonila viđenju realnosti svakog od roditelja. Ako se obrate porodičnom terapeutu, on će im pomoći da razviju sveobuhvatnu postrazvodnu porodičnu priču koja bi porodici omogućila da prihvate različita viđenja porodične realnosti uključujući uvažavanje viđenja dece o aktuelnoj situaciji. Roditelji bi trebalo da se usaglase oko starateljstva i buduće organizacije porodičnog života te da postignuti dogovor zajedno saopšte deci. Decu ne treba dovoditi u situaciju da ona o tome odlučuju, da se na njih prebacuje odgovornost odraslih. Treba im dati do znanja da ih roditelji vole i potvrdu da ona mogu i dalje da vole oba roditelja, da nisu kriva za njihov razvod. Takođe im treba pružiti sigurnost da će se roditelji dogovarati oko njihovih potreba, da će redovno viđati onog roditelja sa kojim ne žive i precizirati način i učestalost viđenja. Kada se razvod odvija na ovakav način, on može biti koristan za sve članove porodice: ukoliko su odnosi bili konfliktni, razvod može biti olakšanje i za decu i za roditelje. Roditeljima može pružiti priliku da unaprede svoje roditeljstvo i preuzmu više odgovornosti nego ranije, a deci podsticajniju klimu za dalji psihički rast i razvoj.
STRUČNA POMOĆ
Porodična medijacija je stručno posredovanje u pregovaranju između strana u sporu sa ciljem postizanja sporazuma oko roditeljstva u procesu razvoda ili razrešavanja konflikata između roditelja i dece. Ako roditelji i posle razvoda ostanu u konfliktnim odnosima i manipulišu decom da bi se međusobno povređivali, deca doživljavaju unutrašnji rascep zbog nemogućnosti da se opredele za jednog od roditelja, što se može loše odraziti na njihovu emocionalnu stabilnost, samopouzdanje, identifikaciju sa rodnom ulogom i budući izbor partnera. Neusaglašenost roditelja deca mogu koristiti da bi manipulisala i priklanjala se roditelju koji im više popušta. Roditelju koji je popustljiv i previše zaštitnički nastrojen bilo bi korisno ukazati na štetne posledice po dete: nesamostalnost i nesigurnost da se samo upusti u borbu sa životnim teškoćama. Ukoliko to ne urodi plodom, treba potražiti pomoć terapeuta. Dobit od razvoda mogla bi da bude uvid u čemu su partneri grešili, a samim tim i mogućnost da u sledećem izboru ne ponove iste greške. To se postiže kroz realnu procenu sebe i svojih potreba i očekivanja od partnerskog odnosa.
Piše: Ljiljana Filipović, psiholog
